Srbija postavila crvene zastavice za investitore - Da li je 2014. godina zbog izbora izgubljena za ulaganja?

Dok su političari većali da li da idu na izbore ili ne, investitori su se premišljali da li da ulažu ili ne. Izbori su raspisani, investicije su stopirane.

Austrijska kompanija "Vossloh Kiepe" nameravala je da u bescarinskoj zoni u Novom Sadu pokrene proizvodnju klima uređaja za šinska vozila, ali je prema tvrdnjama bečkog ekonomskog dnevnika "Virssaftsblat", odložila izgradnju zbog prevremenih parlamentarnih izbora.

Da li su i ostale investicije zaustavljene zbog izbora? Koliko stranog kapitala će stići u 2014? Da li su investicije stale jer država od prošle godine ne daje subvencije? Koliko je stopiranje ključnih zakona uticalo na ulagače?

Srbija je u prvih 11 meseci 2013. imala neto priliv stranih direktnih investicija od svega 643 mil EUR, a u ovoj godini joj je potrebno najmanje 1,7 mlrd EUR, kao i sklapanje aranžmana sa MMF-om, naveli su juče stručnjaci časopisa Makroekonomske analize i trendovi.

Oni smatraju da će održavanje izbora odložiti reforme i "sve gurnuti u stranu", najmanje za pola godine, i da se do juna ne može računati na neki priliv stranih i domaćih investicija, kao i da bi moglo da se desi da i 2014. godina bude izgubljena za investicije, ubrzanje privrednog rasta i povećanje zapošljavanja.

Odustajali i nemački i američki investitori

Investitori su saglasni da je bitan preduslov ulaganja u neku zemlju politička stabilnost. Iako se nadaju da će tome doprineti izbori u Srbiji, ipak su skeptični da će neophodne reforme brzo doći.

U Američkoj privrednoj komori Srbije (AmCham) smatraju da će izbori usporiti dolazak novih investitora do formiranja Vlade i prvih nedvosmislenih pokazatelja spremnosti da se odlučno i brzo sprovedu reforme obećane u izbornoj kampanji.

- Američki investitori se ne razlikuju od drugih ozbiljnih investitora, tako da očekuju političku stabilnost u zemlji u koju razmatraju da ulože novac. Izbori ne moraju nužno stopirati investicije, pogotovu kada nagoveštavaju konsolidovanje Vlade spremne na odlučnije reforme, ali su uvek jedna vrsta crvene zastavice na geografskoj mapi regiona koja ukazuje na određenu vrstu opreza za datu destinaciju – kaže za "eKapiju" Maja Piščević, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji.

Naša sagovornica je napomenula da investitori u podmakloj, često najznačajnijoj fazi pregovora, ne žele da se njihova konačna odluka u javnosti prejudicira najavljivanjem dolaska.

- Ne mali broj investitora odustao je upravo zbog neodgovorne komunikacije u ovoj fazi – ističe Piščević.

Kako "eKapija" saznaje u Delegaciji nemačke privrede u Srbiji, tri nemačke kompanije su odustale od ulaganja u našoj zemlji i opredelile se za Makadoniju i Bugarsku.

- Srbija ima veliku konkurenciju u susednim zemljama kao što su Rumunija, Makedonija, Bugarska, Crna Gora. Problem je što političari ne vide da se dosta ulaže u zemljama u regionu i da neki investitori odlaze kod suseda – kažu u Delegaciji nemačke privrede u Srbiji.

U toj organizaciji smatraju da će firme koje posluju u Srbiji i planiraju širenje kapaciteta nastaviti sa investicijama bez obzira na izbore, ali vide druge razloge odustajanja investitora.

Reforme pod ruku sa subvencijama

Investitori se žale jer nisu doneti Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon u uređenju prostora i izgradnji koji su najavljivani za januar. Sa izborima u martu, nova zakonska rešenja biće doneta sa kašnjenjem od bar pola godine.

- Kompanije imaju problem jer ključni zakoni nisu usvojeni, najavljene reforme nisu realizovane. Takođe, problem je i ukidanje subvencija jer neke okolne zemlje daju razne vrste podsticaja. Sve to u paketu utiče da li će investitor doći – navode u Delegaciji nemačke privrede u Srbiji.

U Američkoj komori se slažu da je neophodna spremnost Vlade da odlučno i brzo sprovede neophodne reforme.

- Pre svega, mislim na Zakon o radu, čije je nedonošenje u rokovima koji su više puta obećavani, izazvalo ozbiljnu zabrinutost kako kod onih kompanija koje su već uložile svoja sredstva, tako i kod potencijalnih, domaćih i stranih investitora – kaže Piščević.

Istraživanje sprovedeno među kompanijama članicama "AmCham"-a u poslednjem kvartalu prošle godine je pokazalo da subvencije nisu ključne kod donošenja odluka investitora da dođu u zemlju, a ni za proširenje kapaciteta i broja zaposlenih kada su već u zemlji.

Srbija je davala visoke direktne podsticaje stranim investitorima u vidu subvencija od 4.000 do 10.000 EUR po novom radnom mestu. Međutim, prošle godine je država donela odluku da ukine subvencije, ali, kako je najavljeno, Ministarstvo privrede će poštovati sve već zaključene ugovore sa investitorima koji su ispunili obaveze za koje su dobili subvencije.

Iako je najavljeno da u budžetu za 2014. nema novca za nove subvencije, Vlada Srbije je finskoj kompaniji PKC obećala u oktobru prošle godine da će do početka februara 2014. potpisati ugovor o subvencijama za zapošljavanje. Investitoru iz Finske, koji bi trebalo da otvori fabriku kablovskih sistema za komercijalna vozila u Smederevu, obećano je 7,5 mil EUR državnog novca kao podsticaj za zapošljavanje 1.500 radnika sa isplatom u tri rate u naredne tri godine.

Ugovor još nije potpisan, a u gradskoj upravi Smedereva kažu da država radi na ugovoru o subvencijama koji će uskoro biti potpisan, kao i da grupa radnika ide u Poljsku na obuku.

Aranžman sa MMF-om za podizanje rejtinga

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je juče na predstavljanju najnovijeg broja MAT-a, da je aranžman sa MMF-om veoma potreban Srbiji i ne bi mogao da bude sklopljen pre početka jula, a to će se desiti najverovatnije tek na jesen.

Stamenković je kazao da misija MMF-a, koja dolazi u februaru, neće imati ovlašćenja da pregovara o aranžmanu, već će doći da bi snimila situaciju i dala preporuke o smanjenju troškova. On je istakao da uz pomoć MMF-a treba obezbediti reprogram ili refinansiranje duga, kao i da je taj aranžman pretpostavka podizanja rejtinga zemlje i priliva investicionog kapitala.

Uslov MMF-a će biti i izmene zakona o radu, stečaju i privatizaciji, a ako svega toga ne bude, čeka nas manji priliv investicija, minimalan ili nikakav privredni rast i neće biti rasta zapošljavanja, ocenili su stručnjaci MAT-a.

Na kraju, da ne zaboravimo najavljenu investiciju Ujedinjenih Arapskih Emirata koja bi prema ocenama političara i ekonomista rešila mnoge finansijske probleme. Još samo da stignu 3 mlrd EUR.

Suzana Obradović