I katanac preskup - U Srbiji mnogo lakše osnovati nego zatvoriti firmu

Otvoriti firmu u Srbiji je lako. Da je teže opstati i biti profitibialn logično je očekivati, ali da je zatvaranje preduzeća noćna mora, mnogi vlasnici saznaju tek kada uđu u taj postupak.

Danas se u Srbiji preduzeće može osnovati za svega 100 dinara. Toliko iznosi minimalni osnivački kapital za društvo sa ograničenom odgovornošću. Doduše, uz to je potrebno platiti još 6.740 dinara za dodatne troškove na ime taksi pri registraciji u Agenciji za privredne registre. I posao, posle svega nekoliko dana može da počne.

Međutim, birokratski gledano, problem nastaje kada neko poželi da stavi katanac na poslovanje, kažu nam preduzetnici koji su to iskusili. Preduzeće se može zatvoriti na četiri načina: likvidacijom (ili prinudnom likvidacijom), kroz stečaj, zatim usled odluke ili prestanka postojanja osnivača predstavništva/ogranka stranog privrednog društva ili usled statusne promene koja za posledicu ima brisanje nekog od učesnika iz Registra.

Kod onih koji poseduju imovinu veće vrednosti, poveriocima je u interesu da naplate svoje, pa se te firme, uglavnom, gase kroz stečaj.

Stečajni postupak može da pokrene bilo koji poverilac. I njegovo pokretanje mora da se registruje u APR-u, uz podnošenje četiri dokumenta. Tek kada se stečaj okonča, a ti postupci u Srbiji u proseku traju duže od godinu dana, moguće je brisanje firme iz registra, uz propisanu dokumentaciju.

Mnogo "brži" postupak je likvidacija, koja je regulisana članom 524 do 548 Zakona o privrednim društvima.

Likvidaciju društva može da sprovede društvo koje ima dovoljno sredstava da izmiri svoje obaveze (bilo u novcu, bilo u potraživanjima, bilo u opremi koju može da prodaje u period likvidacije).

Društvo je obavezno da dostavi dopis svim poznatim poveriocima o pokretanju postupka likvidacije, a oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se na Internet stranici APR-a u trajanju od 90 dana. Poverilac ima najkasniji rok da prijavi 30 dana po isteku trajanja oglasa u suprotnom biće prekludirano.

U jednoj od beogradskih knjigovodstvenih agencija su nam rekli da tu leži problem dugog trajanja zatvaranja –likvidacije firme. Praktično to znači 90 plus 30 dana od momenta ulaska u likvidaciju do kraja.

- Možda je jedan od razloga što postupak sravnjenja sa Poreskom upravom traje dugo , jer njihova knjiženja kasne i po dva do tri meseca. Kada se oni jave za svoja dugovanja, onda treba dokazati da društvo nema dugova, a to obično traje dugo. Zašto se zakonodavac odlučio da to toliko traje nije nam baš poznato- možda zbog zaštite poverilaca, a posebno države kao poverioca – dodaju za "eKapiju" knjigovođe koji su najviše iskustva imala sa likvidacionim postupcima.

Kod preduzetnika je, kažu, stvar drugačija. On odmah može da ugasi preduzeće, čime naravno poverioci bivaju oštećeni. Država se tada naplaćuje ličnom imovinom preduzetnika, što kod društava nije izvodljivo jer su to subjekti sa ograničenom odgovornošću.

Čekaj, čekaj i opet čekaj

- Po novom zakonu, obavezan period ostavljen da se namire potraživanja ili isplate poverioci sa 60 povećan je na 90 dana. Dakle, to automatski povlači činjenicu da u tom periodu treba plaćati obavezne usluge knjigovodstvene agencije i eventualne dodatne prateće troškove funkcionisanja pravnog lica (poreze i doprinose, prostor, telefoni i sl.) – kaže za naš portal bivši vlasnik marketinške agencije u Beogradu, kome je za gašenje firme trebalo mnogo strpljenja i isto toliko živaca.

On objašnjava da u tom periodu nema isplate pozajmica osnivača i slično, niti se izdaju fakture. Mogu samo da se regulišu tekući troškovi i primaju uplate, što prema njegovom iskustvu, može da bude opterećujuće za vlasnike.

- Novac stoji zarobljen i ništa ne možeš sa njime – kaže sagovornik "eKapije" i savetuje "kolege" da je bolje da računaju na veliko strpljenje, posebno ako se nisu podrobno bavili knjigovodstvom nego gledali da rade svoj posao, prepuštajući administraciju drugima.

Iako je on lično uspešno završio postupak likvidacije, za razliku od mnogih koji to ne uspeju, on pesimistično kaže: "Neka vam je Bog u pomoći ako ste preduzetnik u Srbiji, zato što je ovde preduzetništvo jeres!"

Šta se plaća za brisanje privrednog društva

U Agenciji za privredne registre kažu za naš portal da su nakanade za brisanje privrednog društva iz njihovog registra:

- Naknada od 2.500 dinara za registraciju promene poslovnog imena (ukoliko se pokrene stečaj, onda se uz poslovno imene dodaje deo "u stečajnom postupku", a ukoliko se pokrene likvidacija, onda uz poslovno ime stoji "u postupku likvidacije" i takvo poslovno ime ostaje privrednom društvu sve dok se ne podnese prijava za brisanje)

- Naknada od 2.500 dinara za registraciju brisanja privrednog društva (nakon sprovedenog stečaja ili likvidacije), uz naknadu od 700 dinara za registraciju vanrednog finansijskog izveštaja, koji podnosi likvidacioni ili stečajni upravnik

Jelena Đelić