Akcije u otpadu - Zašto u Srbiji nije moguće trgovati sekundarnim sirovinama putem Ekoberze?

Osnivanjem Ekoberze zaživelo bi tržište sekundarnih sirovina, podstakao bi se brži razvoj reciklaže, očuvali bi se resursi, razmena bi bila transparentna i što je najvažnije, Srbija bi dobila centar za trgovinu koji bi mogao da dobije svetski značaj – smatra Sava Živanović, direktor firme" Tehnološko partnerstvo", koji je razvoj ovakvog vida trgovine u Srbiji predložio još 2010. godine.

- Naša ideja je da se napravi mesto gde će moći na jednostavan način da se određuju i vide cene, da se prati kretanje opasnog i neopasnog otpada. To bi bila specifična vrsta aukcije za sekundarne sirovine. Ovakav način trgovanja predstavlja direktnu borbu protiv monopola, sivog tržišta i podstiče brži razvoj reciklaže jer između ostalog smanjuje i troškove transakcije odnosno troškove obaveznog objavljivanja tendera koji bi mogli da budu od 0,05 do 0,25% od vrednosti transakcije – kaže u intervjuu za "eKapiju" Živanović.

Naš sagovornik napominje da bi raspodela vlasništva Ekoberze garantovala izbegavanje mogućnosti manipulacije.

- Firme bi mogle da se uključe u vlasništvo sa najviše 10 procenata. Smatramo da najveći učesnici na Ekoberzi treba da budu i vlasnici na početku rada Ekoberze. Pokušavamo da našu zamisao oživimo, ali postoje određeni otpori kod najvećih javnih preduzeća koje bi trebalo da postanu učesnici Ekoberze.

"Naftna industrija Srbije" (NIS) je jedna od najvećih kompanija koja bi mogla da učestvuje na Ekoberzi. Međutim, iz NIS-a nismo dobili odgovor da li su zainteresovani da učestvuju u ovom vidu trgovine sekundarnim sirovinama.

Za osnivanje Ekoberze izostala je podrška najvećih kompanija koje bi potencijalno mogle da učestvuju u toj vrsti trgovine ali ima i onih koji u ovom predlogu vide šansu.

"Oleks" iz Užica, prerađuje sekundarne sirovine, kupljene putem tendera od velikih firmi kao što su "Naftna industrija Srbije", "Telekom Srbije", RB "Kolubara", "Elektromreža Srbije" (EMS), i godišnje dobije 250-300 tona mlevenog granulata bakra. U toj firmi kažu da su zainteresovani da učestvuju u trgovini putem Ekoberze.

- Sekundarne sirovine kupujemo sada putem tendera od velikih kompanija, jer one imaju velike količine. Kada bi te kompanije učestvovale na Ekoberzi, mi bismo se priključili takvom vidu trgovanja, ali to zasada ne postoji - kaže za "eKapiju" Milanko Gordić, vlasnik kompanije "Oleks" iz Užica.

Direktor firme" Tehnološko partnerstvo" ističe da u osnivanju Ekoberze nema ni podršku države:

- Smatramo da bi podrška države omogućila da se osnuje trgovinski centar koji bi mogao da postane jedna od svetskih centara za trgovinu sekundarnim sirovinama i oko koga bi mogla da se izgradi finansijska industrija usluga.

U Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine su izbegavali da konkretno odgovore na pitanje "eKapije" u vezi sa mogućnostima razvoja Ekoberze u Srbiji. Samo su nam rekli da je trgovina sekundarnim sirovinama stvar ponude i tražnje tj. tržišta, pa Ministarstvo ne treba da ima uticaj nad tim, kao i da Zakon o upravljanju otpadom jasno definiše sistem upravljanja otpadom putem dozvola i dokumenata o kretanju otpada.

Živanović smatra da ovakav model trgovine u Srbiji ne postoji i da je čitav posao prepušten oglasnoj tabli na kojima se oglašava prodaja i kupovina otpada "pa je sasvim očekivano da takav sistem, a praksa to dokazuje, ne može da kontroliše kretanje otpada".

- U Velikoj Britaniji sistem aukcije se koristi nekoliko godina. Recimo, za prodaju rashodovane vojne opreme. Takođe, uvode sistem aukcija sa unapred odobrenim učesnicima da bi se smanjila mogućnost manipulacije tenderskim uslovima.

Živanović u trgovini sekundarnim sirovinama vidi velike potencijale jer se, kako kaže, apsolutno ne zna sa kolikim procentom tržište sekundarnih sirovina učestvuju u ukupnom bruto nacionalnom proizvodu (BNP) Srbije koji je oko 30 mlrd EUR godišnje:

- Smatra se da je ta brojka od nekoliko stotina miliona do milijardu evra godišnje. Neko procenjuje da je oko 750 miliona, od čega je oko 50% van legalnih tokova. Problem sivog tržišta je posebno veliki u tokovima opasnog otpada jer se ne zna koliko ga ima i gde se smešta.

Tehnološko partnerstvo

"Tehnološko partnerstvo" osnovano je 2010. godine u Beogradu. Osnovni program je razvoj elektronskih sistema za trgovinu vrednosnim papirima i razvoj medicinskih uređaja.

- Supruga i ja živeli smo devet godina u Engleskoj, a u Srbiju smo došli pre tri godine i osnovali firmu sa željom da neke stavri u poslovanju promenimo na bolje. Firma se bavi razvojem softvera. Radimo u više branši, razvijamo aplikacije za medicinske instrumente i prikupljanje podataka, distribuciju i naplatu - rekao je vlasnik "Tehnološkog partnerstva" za "eKapiju".

Suzana Obradović