Ističe rok za plaćanje dobavljačima - Privatnici strahuju da će stari dug biti zaboravljen

Međusobna plaćanja privatnih firmi u Srbiji ograničena su na 60 dana, a zakonski rokovi ističu danas. Dobavljači sa strepnjom iščekuju da novac dobiju u zakonski utvrđenom roku, a pored toga, ne zna se šta će biti sa dugovima napravljenim pre stupanja na snagu novog zakona, a koji iznose 1,6 mlrd EUR.

Zakon koji je rokove plaćanja za državu ograničio na 45 dana, a plaćanja unutar privatnog sektora na 60 počeo je da važi 31. marta. Rok za izmirenje dugova države istekao je pre desetak dana, a kompanije mogu još danas da uplate novac koji je do sada na račun preduzeća stizao u proseku četiri meseca posle isporuke robe.

Privatne kompanije tvrde da ne ugovaraju rokove duže od 60 dana, a da u mnogim slučajevima novac isplaćuju i u kraćim rokovima, ali kraj meseca pokazaće da li će u tom roku i izmiriti svoje obaveze jedni prema drugima. Procene su stručnjaka da privatnici u Srbiji međusobno duguju više od 1,6 mlrd EUR.

- Istina je da su svi ugovori potpisani na 60 dana, ali tako je poslednjih 25 godina. Pitanje je da li će to i da se poštuje ili ćemo, kao ranije, novac da dobijamo za 130, 140, 170 dana. Veći problem za nas je novac koji nam trgovci duguju iz pređašnjih ugovora, pre potpisivanja novih faktura. Mojoj firmi trgovci i kompanije duguju ukupno oko 80 miliona dinara i niko ne želi ni da razgovara o vraćanju tog novca. Svi su izgledi da će sa novcem koji nam nisu isplatili oni podmirivati nove obaveze drugima - kaže za "Blic" jedan dobavljač.

Nina Samardžić, pomoćnica ministra finansija, objašnjava da je pitanje poslovnog odnosa privrednika kako će rešiti problem starih dugova, a da će izmirivanje novih dugova u privredi kontrolisati samo po prijavama. Poverilac koji se smatra oštećenim mora da se obrati Ministarstvu finansija, koje vrši nadzor nad primenom zakona i pokreće prekršajne postupke.

Penali zbog prekida saradnje

Dobavljači kažu da nemaju mogućnost da kupce nateraju da im robu plate na vreme. I do sada su imali mogućnost da se obrate inspekcijama i sudu, ali bi zbog toga morali da prekinu saradnju. U Ministarstvu finansija kažu da zakon predviđa obeštećenje na osnovu očekivane zarade ukoliko tuženi prekine saradnju.