Srbija dobila sistem e-faktura - "Asseco" poslao prvi, "Halcom" od 1. juna uvodi elektronske račune za banke, preduzeća i fizička lica

Popunjavanje faktura, obrada, slanje, pa onda provera da li je primaocu stiglo uskoro bi mogli da postanu prošlost. Troškovi slanja faktura mogli bi da budu manji do 75%, dok bi nesavesne platiše mogle "da se pozdrave" sa izgovorom da im račun nije stigao.

Sve ovo omogućiće sistem elektronskih faktura.

- Svakog meseca u Srbiji se samo u sektorima telekomunikacija, energetike, usluga i osiguranja razmeni više od 12 miliona faktura. Na osnovu našeg istraživanja srpskog tržišta i poseta više od 60 najznačajnijih preduzeća ustanovili smo da je Srbija spremna da sa uvođenjem elektronske razmene i plaćanja faktura podigne efikasnost poslovanja i time smanji troškove obrade papirnih računa. Pošto sistem e-faktura omogućava slanje i primanje faktura i najmanjim preduzećima, bez ikakvih investicija, verujemo da će ovaj projekat u skorije vreme postati nacionalan - izjavio je Miha Culiberg, direktor razvoja poslovanja u "Grupi Halcom", koja je juče najavila uvođenje elektronskih faktura već od 1. juna i to kao prva kompanija u našoj zemlji.

Da će konkurencija i tržišna borba u ovom sektoru biti jake, nagovestila je i kompanija "Asseco" koja je samo par sati pre toga, saopštila da je zahvaljujući njenom sistemu već poslata prva elektronska faktura.

- Prva elektronska faktura distribuirana putem ibanking servsa (iBanking) u Srbiji predstavlja iskorak kada je u pitanju savremeno poslovanje. Takođe, ova faktura je i standardizovana sa EU regulativom što nas približava poslovanju razvijenih zemalja - izjavio je Bojan Platiša, direktor sektora za elektronsko bankarstvo kompanije "Asseco SEE".

Kako objašnjavaju iz "Asseco"-a , bez obzira da li se radi o narudžbenici, profakturi, prijemnici, otpremnici, povratnici ili pak standardnoj fakturi novi kanal pokriva čitav niz dokumenta i daje novu dimenziju poslovanju. Klijenti takođe imaju mogućnost da automatizuju svoje poslovanje uvozom ili izvozom elektronskih dokumenata kroz ovaj kanal i lakše i jednostavnije vrše njihovo arhiviranje.

Izdavaoci i primaoci faktura, bez obzira da li su u pitanju mala ili velika preduzeća, u procesu njihovog izdavanja i slanja mogu ostvariti uštede od čak 75%, procenjuju u "Halcom"-u. Prilikom slanja elektronske fakture, moći će da se "prikači" i pdf ili fajl u nekom drugom formatu, što će omogućiti lakše arhiviranje. Takođe, uz poslatu fakturu, pošiljaocu će stići porukao da li je faktura dostavljenja, tako da više nema izgovora poput onog, najčešćeg -"nismo dobili".

Prema istraživanjima "Halcom"-a, prosek obrade jedne fakture košta oko 30 EUR, pri čemu četvrtina odlazi na papir. Iako nam je 7,5 EUR delovalo mnogo za jednu fakturu, objašnjeno je da je tu, osim cene papira uračunata, obrada, koverat i poštanske usluge.

Usluga e-fakture, osim korisnicima e-bankarstva, biće dostupna svim fizičkim licima koja imaju pristup Internetu i mobilnom telefonu.

Iz "Halcoma" kažu da je 12 banaka u Srbiji već uputilo zahtev njihovoj kompaniji za korišćenje ovog naprednog sistema.

(Miha Culiberg)

Kako plaćamo

Navike plaćanja u Srbiji nešto su drugačije u odnosu na navike građana u Evropskoj uniji. Prema statistikama Udruženja banaka Srbije, tek oko 2% građana ima trajni nalog za plaćanje komunalija, a e-bankarstvo koristi oko 6%, dok sa preko 90%, i dalje dominantan i za učesnike najskuplji način plaćanja računa ostaje plaćanje na šalterima gotovinom. Upravo zato među srpskim preduzećima i bankama vlada veliki interes za uvođenje e-faktura.

Primera radi, u Sloveniji model e-fakture je već primenjen čak u 18 banaka, koje pokrivaju oko 95% tržišta, a sa prenosom procesiranja elektronskih faktura na najveći slovenački procesni centar Bankart, krajem 2011.

Pozitivan stav oko uvođenja e-faktura ima i slovenačko preduzeća "Adria Mobil", jedan od najvećih i najpoznatijih evropskih proizvođača kampera i kućica za odmor.

- "Adria Mobil" je već u samom početku uvođenja e-faktura i razmene istih sa najvećima dobavljačima, za samo nekoliko meseci, udeo elektronskih faktura u svom poslovanju podigla na 44% - izjavila je Mira Šetina, direktorka sektora za kontroling i informariku u tom preduzeću.

Država spremna

(Nebojša Vasiljević)

Pomoćnik u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Nebojša Vasiljević je podsetio da je pre nekoliko godina donet Zakon o elektronskom dokumentu.

To je, prema njegovim rečima, bio sistemski postavljen zakon i njegovi konačni efekti upravo počinju da se vide kroz ovakve primere.

Vasiljević je kazao da Srbija ima uspostavljen minimum zakonskih uslova u ovom segmentu, i da je sledeći korak njihovo korišćenje u razvoju elektronskih usluga.

On je naveo da u narednom periodu predstoji aktivno bavljenje pitanjem interoperabilnosti, kao i da, nakon što stvari zažive u praksi, pokrenu inicijativu da se definišu standardi tako da svi sa svima nesmetano razmenjuju e-fakture.

Vasiljević je kazao da je važna karika u celom lancu i sama država koja treba da prihvata e-fakture u poslovima sa preduzećima.

J.Đ.