Primena zakona o ograničavanju rokova plaćanja od 31. marta

Zakon o ograničavanju rokova plaćanja, kojim bi trebalo da bude uvedena disciplina u izmirivanju novčanih obaveza države prema privatnom sektoru, kao i u okviru samog privatnog sektora, počinje da se primenjuje od 31. marta.

Prema zakonu, maksimalni rok da država izmiri obaveze prema privredi je 45 dana, a rok plaćanja u okviru privatnog sektora je 60 dana, koliki je i rok za izmirivanje obaveza privatnog sektora prema državi.

Taj propis, čiji je zvaničan naziv Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, usvojen je u decembru prošle godine, ali je njegova primena predviđena od 31. marta, kako bi se država i privreda za to pripremili i neće se primenjivati retroaktivno.

Od zakonski predviđenih rokova postoje izuzeci, pa u slučaju da ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama, rok za izmirenje obaveze je do 90 dana, što će se, prema najavama zakonodavca, pre svega odnositi na sektor trgovine.

Rokovi mogu biti duži i u slučaju kada se privrednici međusobno tako dogovore, ali onda ta potraživanja moraju biti pokrivena bankarskim garancijama ili menicama.

Drugi izuzetak je da se ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, i to od 1. januara 2015. godine.

Od 31. marta do 31. decembra 2013. godine rok za izmirenje ne može biti duži od 150 dana, a od 1. januara do 31. decembra 2014. godine, ne može biti duži od 120 dana.

Uprava za trezor će kontrolisati da li država poštuje rok za izmirivanje obaveza od 45 dana.

Za nepoštovanje rokova predviđene su zatezne kamate, kao i novčane kazne za odgovorne od 5.000 do 150.000 dinara.