Sveto trojstvo župskog vina - Posle uspeha na američkom tržištu vinarija "Budimir" iz Aleksandrovca priprema i penušavu "Tamjaniku"

(Vinarija "Budimir")

"Ružicu Džulinu", "Triadu", "Tamjaniku" i ostala vina vinarije "Budimir" promoviše Emir Kusturica, Džoni Dep u župskom nektaru uživa u Francuskoj, a najvrednije vino deda Buda Zdravković čuva za Selmu Hajek, da ga proba kada dođe na Mokru goru.

U župskom Aleksandrovcu već dugo postoji vinarija "Zdravković". Zvanično od 1878, kada je Živadin Zdravković dobio odlikovanje od knjaza Milana Obrenovića za zasluge u oslobodilačkim ratovima. Meštani kažu da je Živadin godinu dana ranije, uoči odlučujuće bitke za oslobođenje prokupačkog kraja, doneo vino iz svog podruma da se vojska pričesti pred borbu. Vlast je to umela da ceni. Priznanje je sada uramljeno na zidu podruma, a u znak sećanja na događaj, 1878. je uzeta kao zvanična godina osnivanja podruma.

Danas su podrum i vino poznati pod imenom vinarija "Budimir", po Budimiru Zdravkoviću - deda Budi, kako ga ovde zovu. Deda Buda, osim što je "vinski autoritet" u Župi, on je i jedan od najstarijih aktivnih vinara u našoj zemlji.

- Najpoznatija vina sa etiketom "Budimir" su crvena i bela "Triada". Na grčkom to označava trojstvo, a u slučaju ovog podruma trojstvo su zemlja, porodica i vino – kaže u razgovoru za "eKapiju" Aleksandar Rašković, čovek koji je vinariju "Budimir" učinio dostojnim takmacom francuskim "šatoima".

Aleksandar Rašković, zbog ljubavi prema jedrenju poznat kao Aca Magelan, je deda Budin zet. Inače, Rašković je i jedan od najboljih sportskih menadžera u "Wasserman Media Group". Svoju novu ulogu u filmu zvanom "vinarstvo" započeo je, pre svega, ulaganjem u izgradnju modernog podruma, kupovinom opreme (uglavnom nemačke), ali i kontaktima sa vrhunskim tehnolozima, eneolozima...

Vina koja danas izlaze iz ovog podruma predstavljaju zanimljiv spoj deda Budinog iskustva i znanja mladog italijanskog enologa Mikelea Beana, iz Friulije, koji je došao u Aleksandrovac pre par godina i brzo pronašao zajednički jezik sa domaćinima.

Grožđe u ovu vinariju stiže sa oboda lokalnih padina. Kako kaže Rašković, iako je suša uništila dosta toga, domaćeg grožđa za njihove potrebe ima dovoljno. Bar za sada.

Naš sagovornik je nedavno kupio nekoliko hektara loze stare 127 godina, na šta je posebno ponosan. S druge strane, u vinariji "Budimir" montiraju i modernu liniju za punjenje penušave "Tamjanike", prvog vina takve vrste u Srbiji.

"Tamjanika" je inače autohtona vrsta grožđa u Župi, kao i vino za koje su stranci najviše zainteresovani.

- Cena boce "Budine" penušave "Tamjanike" biće oko 5 EUR – kaže Rašković, dok nam znalački pokazuje procese nastajanja božanskog nektara.

U podrumima "Budimir" trenutno je oko 400.000 litara vina, a nezvanično saznajemo da je Rašković u vinariju uložio skoro 2 mil EUR.

- Koko Šanel je rekla da je moda prolazna, a stil večan. Naš je cilj da stvorimo stil, vrhunsko vino isključivo od domaće loze, koristeći deda Budino veliko iskustvo i onaj način pravljenja vina koji se ovde koristio hiljadama godina, naravno uz sve napredne tehnologije. Zanima nas i razvoj vinskog turizma, ali Aleksandrovac koji bi po mogućnostima trebalo da bude centar vinarstva Srbije, jedan je od nekoliko gradova u zemlji koji nema nijedan hotel – napominje Rašković.

Od ucrtavanja u mapu vinskih puteva, kaže, nije imao mnogo. Ali od nedavnog boravka u Americi, na predstavljanju vina sa Balkana ("Balkan Wine Fest"), jeste. Iako su količine koje izvoze u Ameriku male, ipak je to siguran i važan korak za srpska vina.

Kada je reč o distribuciji u Srbiji, moguće ih je pronaći u svim boljim restoranima i vinotekama u Beogradu. U prodavnice i, kako kaže "na benzinske stanice", nikada neće ući.

Do kraja naredne godine planiraju da osvoje i Kinu, Hong Kong, kao i Singapur.

A dok se i sami ne uverite koliku sreću i radost može doneti samo jedna čaša vina deda Bude, prenosimo vam opise kolega iz online magazina Vino.rs. Iz Aleksandrovca tako stižu:

1. "Ružica Džulina" – izuzetna u klasi, tople prošek boje.

2. "Triada bela 2010" – bledozelenkasta boja, izuzetna svežina, bistrina, naizgled gustina ulja. Nežna na prvi pogled, ali lepljiva na nepcu uz dosta dinje i ananasa i blage citrusne note. Evidentno pripremljena da raste u boci, barem 10-15 godina, baš kao i sledeće dve "Triade".

(Aleksandar Rašković)

3. "Triada bela 2009" – puniće se nekih 16.000 boca ove jeseni. Kao rezultat toplije berbe, punija je od mlađe rođake, ali prikazuje određene herbalne arome i blagu, prijatnu aromatičnu gorčinu.

4. "Triada bela 2008" – veoma koncentrovano vino lepe žute boje, već sad zrelih tonova i sa naznakama slasti.

5. "Crvena Triada 2010" – čist "prokupac" iz hladne godine, koji će imati dokaz geografskog porekla. Trenutno je još mutnjikav i pun mehurića, malo opor, tačnije veoma robustan, što se od tako mladog paripa i da očekivati. Ali borovnice, kupine, šumsko crveno bobičasto voće, kreda, sa blagim podsećanjem na karbonsku maceraciju (karamela) udaraju u teme.

6. "Crvena Triada 2009" – kasna berba, prepuna je crnog i crvenog šumskog voća i bobica. "Prokupac" nema jaku boju, ali je obojenje na ljubičasto.

7. "Crvena Triada 2008" – taman toliko različita da poželite da probate još jednu stariju! I sve više naginje od ljubičaste ka karamelu.

8. i 9. "Triada 2007" i "Triada 2006" - obe sadrže oko 15% "merloa". Odatle se krenulo. To su vina ozbiljnih tanina, lepe završnice sa naznakom kože u kojima se bez greške oseća hrastovina.

10. "Angelina" - vino inspirisano najmlađim pokolenjima (Aleksandrova i Sandrina ćerka, a deda Budina praunuka, se zove Angelina) ali i pesmom Zdravka Čolića. Svojevrstan eksperiment "merloa" sa malo "prokupca" koji ima neobična svojstva. Iako najavljen kao vino za dame, stiče se utisak da ga treba isprobati sa raznim podlogama. Verovatno u zavisnosti od hrane, utisci za stolom su bili različiti. Sipano iz iste flaše, ovo crveno vino nekome je na prvi gutljaj bilo slatko, a drugima – slano!

11. "Sub Rosa 2007" – rezerva kuće, izuzetno koncentrovano, blend 60-70% "prokupca" i ostatak "kaberne sovinjon". Ljubičasto, sa duboko modrim taninima. Blaga oporost na korenu jezika. Punoća tela uz naznake crne čokolade, asfalta, ljubičica, kokosa, vanile, "Sub Rosa" je jednosmerni put ka budućnosti u kojoj će biti dobijana isključivo od "prokupca".

12. "Tamjanika Župska 2009" - lepog i jasnog mirisa, citrusnih nota, uz malo gorčine veoma vuče na grejp, sve dok se ne javi svo tropsko voće, breskva, čisto da poželi sledeću flašu.

13. "Tamjanika Vera" – komplement "Sub Rosi", kompleksnija od "Tamjanike Župske", ali traži i većeg stručnjaka za uživanje.

14. "Margus Margi" - rajnski rizling, a ovde moravski, izuzetno lepe žute boje, sa jakim ali prijatnim i sofisticiranim kiselinama, pun ukus jabuka i bresaka, idealan uz jagnjetinu i prasetinu.

15. "Slatka Tamjanika" – piće za par drugarica za istim stolom u kafani i kafiću. Sva radost voćnih aroma, cvetova, plodova, plus blaga, umerena slast. Kao da pijete 100% ananas!

16. "Ice Wine" – udar slasti direktno iz zamrzivača u mozak. Kao ona šara na repu tvora, okolo ukus vina i šećera, a u sredini široka reka esencije voća. Sveg na svetu. Bombona u tečnom stanju.

A uskoro iz vinarije stiže i novo vino, čijem imenu i etiketi je "kumovala" mala Angelina, probudivši ga u zoru rečima "Tata, tata... čuju se petlovi... bojim se da nam ne probude vino".

Jelena Đelić