Grad iznad Novog Beograda - Počela izgradnja Centra za promociju nauke, projekta vrednog 20 mil EUR

Kada je krajem 2009. godine izabrano idejno rešenje zgrade Centra za promociju nauke, malo ko je verovao da je usled mnogobrojnih problema Srbija spremna za vreme nauke, odnosno da i naša zemlja krene putem razvijenih svetskih ekonomija koje svoj rast baziraju na inovacijama i znanju. Međutim, sve je izvesnije da će objekat, vredan 20 mil EUR, primiti prve naučne radnike i prve zaljubljenike u naučne fenomene, prema planu, u 2014. godini.

Radovi na izgradnji objekata u Bloku 39 u Novom Beogradu već su počeli, saznaje "eKapija" u Centru za promociju nauke, instituciji koja radi na promociji nauke i tehnologije u Srbiji i u svetu već godinu dana iako zvanično nema zgradu.

- Sada se izvode pripremni građevinski radovi za Centar za promociju nauke koji je deo Kampusa nauke i umetnosti, kao i pripremni radovi za infrastrukturu Bloka 39. Izgradnja samog Centra za promociju nauke će se, u skladu sa donetim urbanističkim planom i izdatom lokacijskom i građevinskom dozvolom, odvijati u fazama – kaže u razgovoru za "eKapiju" Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke (CPN).

Pripremni radovi povereni su preduzeću "Grading" iz Paraćina, "Minel Dinamu" iz Barajeva i "Interklimi" iz Vrnjačke Banje.

U pripremi je glavni projekat, prema idejnom rešenju austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera koji je pobedio na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2009.

(Aleksandra Drecun)

- Delovi glavnog projekta se, u skladu sa pomenutim dozvolama, takođe rade fazno. Završava se takozvani preliminarni dizajn, u svemu po evropskim i domaćim standardima za ovu vrstu objekata.

Naša sagovornica ističe da je arhitekta Čapeler u svoj tim uključio naše inženjere različitih struka, od kojih su mnogi bili angažovani na zahtevnim građevinama širom sveta.

- Projekat je time dobio novi entuzijam, stručnost i snagu, ali i još jaču lokalnu komponentu. To je sjajna prilika da naše arhitekte, građevinci i ostali inženjeri rade na izazovnom projektu u svojoj zemlji, zajedno sa kolegama iz sveta. Kompetentnost naših ljudi oduševila je Austrijance.

Novac za izgradnju ovog interesantnog objekta je obezbeđen od Evropske investicione banke (EIB), u okviru podrške našem naučnom i obrazovnom sistemu.

Aleksandra Drecun napominje da će se konačan iznos znati po okončanju svih tenderskih procedura, a za sada je za objekat za interaktivno približavanje i predstavljanje nauke predviđeno 20 mil EUR.

Sagovrnica "eKapije" kaže da je deo opreme i eksponata već proizveden u Srbiji, u saradnji sa našim naučno-istraživačkim organizacijama i našim majstorima, dok će specifični delovi opreme i eksponati kojih kod nas nema biće nabavljeni u saradnji sa sličnim institucijama u svetu.

- Naš Centar za promociju nauke član je evropske i svetske asocijacije naučnih centara (ESCITE i ASTC), koji nam pružaju ogromnu podršku u pripremi budućeg programa. Takođe, tokom manifestacija kao što su "Maj mesec matematike" ili "Festival robotike", koje je Centar organizovao u saradnji sa SANU i našim naučno-istraživačkim institucijama, već su proizvedeni veoma kvalitetni prototipovi interaktivnih eksponata, osmišljeni programi brojnih radionica, naučnih demonstracija i drugih sadržaja koji podrazumevaju aktivno učešće posetilaca. Očekujemo da uskoro počne i rad na eksponatima koji će se odnositi na naučni doprinos naših najvećih naučnika Pupina, Milankovića i drugih – objašnjava Drecun.

Program Centra namenjen je ljudima svih uzrasta, bez obzira na formalno obrazovanje. Objekat će biti potpuno otvoren za javnost, dostupan svima, a imaće tek nekoliko kancelarija.

- Ceo objekat predstavlja postavku na naučne teme, pa će čak i instalacije, reciklažni deo, grejanje, solarni paneli biti delimično vidljivi, da bi i sami bili eksponati. U zgradi i oko nje će se odvijati izložbe na naučne teme, koje će podrazumevati aktivnu publiku, jer će svi naši eksponti iziskivati i učešće posetilaca –oni se pokreću, mogu da se dodiruju, vrte, slažu. Cilj je da nas inspirišu da razmišljamo, zaključujemo i učimo o svetu koji nas okružuje. Tematske celine biće o različitim naučnim oblastima, ali predstavljene nesuvoparno, kako su mnogi navikli, već na zanimljiv način. Biće tu biologije, matematike, fizike, hemije, inženjerskih nauka, ali i arheologije, sociologije, astronomije, psihologije – navodi direktorka Centra za promociju nauke.

U delu buduće zgrade prave se i laboratorije za naučne demonstracije, prostor za predavanja, diskusije i sala za naučne konferencije, koja će biti na raspolaganju našoj naučnoj zajednici. U objektu je predviđen i planetarijum sa sfernom kupolom, gde će građani moći da se upoznaju sa tajnama svemira, ali i da gledaju druge naučno popularne filmove – o šumama, rekama, morima, ljudima, DNK i letovima u svemir...

- Poseban deo čine prostor za predstavljanje najnovijih tehnologija, zatim galerija nauke i umetnosti, a veoma nam je važan i Dečji naučni klub, sa programima posebno osmišljenim za najmlađe, počev od predškolskog uzrasta, 2 godine. Najveći deo postavki je, dakle, za sve posetioce – starije, mlađe, roditelje, decu, ali su pojedini posebni programi organizovani za studente, osnovce, predškolce... U svetu su posete ovim institucijama sastavni deo programa u školama, a u poslednje vreme, kažu nam, u porastu je i interesovanje odraslih za naučne debate i druge slične programe.

Na pitanje koliko će ovakav centar doprineti popularizaciji nauke među građanima naša sagovornica odgovara:

- Po jednom naučnom istraživanju, koje je nedavno predstavljeno u prestižnom časopisu "Scientific American", prosečan građanin 95% znanja koje ima dobija van školskog sistema – u naučnim centrima, muzejima, akvarijumima, na izložbama, iz medija. Veoma je važno da imamo priliku da učimo i van škole i da učimo i kad završimo formalno školovanje. Verujemo da će i naši građani, a svakako i donosioci važnih društvenih odluka, u Centru imati prilike da se upoznaju sa najnovijim naučnim i tehnološkim dostignućima u zemlji i svetu, da će ugled naučnika biti na nivou koji zaslužuju i da će porasti interesovanje mladih za naučnu karijeru.

Drecun smatra da je veoma važna i veza sa privredom, pa će u Centru raditi na uspostavljanju još bolje komunikacije između naučnika i privrednika, u cilju veće primene naučnih znanja i novih tehnologija.

Ako sve bude teklo po planovima, prolaznici ulica Milutina Milankovića, Bulevar Umetnosti, Omladinskih brigada i Bulevar Arsenija Čarnojevića (koje okružuju Blok 39), moći će da vide izdignut grad, koji nije u dodiru sa zemljištem, osim na nekoliko stubova i elemenata kojima će se ljudi kretati. A okolo objekta će, prema zamisli arhitekte, biti biciklističke staze, staze za trčanje, prostori sa vodom, bujnom i raznolikom vegetacijom, koju sačinjavaju i egzotične i biljke koje inače rastu na našim prostorima. U okolini zgrade Centra su odmorišta, otvoreni bar, baš za mesta za sastajanje i diskusije…

Nanocentar

Nanocentar je zamišljen kao laboratorijski prostor gde će se vršiti kapitalna istraživanja projekata interdisciplinarnih oblasti mikro fabrikacija i nanonauke, novih materijala i superkompjuting "Plavi Dunav".

- Objekat Nanocentra, kao i CPN, rade naše kolege iz Jedinice za upravljanje projektom. I na tom objektu su već započeti radovi. Znamo da će u njemu biti savremena oprema za nanotehnologije i superkompjuter, kao i da na projektu rade neki od najvećih naučnika danas. Ono što je nama veoma važno je da je predviđena i posebna galerija sa koje će posetioci Centra za promociju nauke moći da vide laboratorije i naučnike na delu, ali tako da ne ometaju njihov rad. Verujemo da će ta živa, gotovo opipljiva veza između nauke, naučnika i društva, inspirisati mnoge kreativne i pametne mlade ljude da se posvete istraživanju i inovacijama.

Suzana Obradović