Švajcarska pred referendumom o nuklearnoj energiji: traži se očuvanje zabrane izgradnje reaktora

Koalicija levih i centrističkih političkih partija u Švajcarskoj zvanično je predala više od 131.800 potpisa građana kako bi pokrenula referendum kojim bi se sprečilo ukidanje zabrane izgradnje novih nuklearnih elektrana, prenosi Le News.Inicijativu predvođenu Socijalističkom partijom (SP), Zelenima, Zelenim liberalima (GLP) i delom Demohrišćanskog centra podržala je i organizacija Greenpeace. Predsednica Zelenih Liza Macone poručila je da je nuklearna energija "zastarela i preskupa tehnologija koja budućim generacijama ostavlja u nasleđe visokoradioaktivni otpad".

Zimska energetska kriza i uvozni deficit

Nuklearne elektrane trenutno obezbeđuju nešto manje od 30 odsto domaće proizvodnje električne energije u Švajcarskoj. Međutim, ključni problem zemlje predstavlja zimska sezona, u kojoj domaći kapaciteti ne mogu da pokriju potražnju.

U sezoni 2025/2026. deficit električne energije tokom zimskih meseci iznosio je oko 6,8 terevatčasova, što odgovara petini ukupne zimske potrošnje u Švajcarskoj. Ovaj nedostatak se trenutno nadoknađuje uvozom iz susednih zemalja.

Kritičari zabrane nuklearnih elektrana – okupljeni oko kontra-inicijative "Zaustavimo nestanak struje" (Stop the Blackout) – upozoravaju da će se energetski deficit drastično pogoršati kako postojeći reaktori budu sukcesivno gašeni. Vanessa Gasler-Muri (Vanessa Gassler-Meury) iz ovog komiteta ističe da same obnovljive opcije nisu dovoljne: "solarna energija je varijabilna i zavisi od vremenskih uslova, dok nuklearne elektrane pružaju stabilno i neprekidno napajanje. Nuklearna energija je stoga od ključnog značaja zimi, kada je Švajcarskoj potrebna pouzdana energija sa niskim udelom ugljenika."


Solarni potencijal vs. finansijska sredstva

S druge strane, zagovornici obnovljivih izvora naglašavaju ubrzani rast solarne energije. Prošle zime solarni paneli u Švajcarskoj proizveli su više od 2 teravatčasa električne energije, što je jednako ciljanoj dodatnoj proizvodnji iz hidroelektrana planiranoj tek za 2040. godinu.

Pristalice održivih izvora strahuju da bi ukidanje zabrane izgradnje nuklearki skrenulo investicije i usporilo zamah u sektoru obnovljivih izvora. Predsednik Zelenih liberala Jirg Grosen podneo je parlamentarni predlog kojim se zahteva očuvanje državnih subvencija za solare.

Nacionalna poslanica Priska Vismer-Felder iz Demohrišćanskog centra dodaje da zemlja mora fokusirati resurse: "ako sada ukinemo zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, rasuđemo kapacitete i fokus. Svaki franak možemo potrošiti samo jednom."

Odluka u toku sledeće godine

Pitanje kako obezbediti stabilno snabdevanje strujom tokom zimskih meseci bez narušavanja klimatskih ciljeva biće u samom centru predstojeće referendumske kampanje.

Ukoliko prikupljeni potpisi budu verifikovani, građani Švajcarske mogli bi da se o izmenama zakona i sudbini nuklearne zabrane izjašnjavaju na biralištima već 28. februara 2027. godine.

Inače – u Švajcarskoj je na snazi moratorijum na izgradnju novih nuklearnih postrojenja. Moratorijum je na snagu stupio 2018, nakon i zbog nesreće u Fukušimi i u okviru paketa regulativa koji su tada usvojeni, Švajcarska je sebi za zadatak dala da se postepeno povuče iz upotrebe nuklearne energije, ali je u svetlu energetske krize Švajcarska vlada najavila ukidanje moratorijuma, pa je ovaj referendum posledica najave revizije zabrane. A poslednja istraživanja javnog menjenja u koja smo imali uvid – dodupe od pre dve godine – pokazuju da se većina građana ipak zalaže za nuklearnu energiju.

U Švajcarskoj energiju proizvode tri nuklearne elektrane, sa ukupno četiri operativna reaktora: Beznau, Gesgen i Libštat. Od 1985. nuklearna energija učestvuje sa približno 40% električne energije Švajcarske a 2022. je proizvela 23 teravat-časa električne energije i učestvovala sa 37% ukupne proizvodnje električne energije u zemlji.

Zeleni švajcarska

Liza Makone

levica Švajcarska

nuklearna energija

nuklearke

izgradnja nuklearnih elektrana

referendum

moratorijum

solarna energija