Evropa pred energetskim testom, struja sve traženija

Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjnih Država. Glavni dispečer Elektromreže Srbije Dragan Rakić rekao je da je prenosni sistem Srbije spreman za predstojeću zimu i da kompanija tokom čitave godine radi na pripremi sistema, ne samo za zimsku sezonu.

Evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jorgensen ističe da EU razmatra mere za ublažavanje krize. Zbog otežanog snabdevanja naftom i gasom na evropskom tržištu se očekuje povećna i potražnju i potrošnja struje za šta je ključna prenosna mreža.

Glavni dispečer Elektromreže Srbije Dragan Rakić je podsetio da su u prethodna dva meseca zabeležene vrlo visoke temperature, što je dovelo do velikih tranzita i opterećenja mreže. Zbog toga deo planiranih isključenja nije mogao da bude realizovan, ali je to nadoknađeno, tako da su sada završeni svi planirani remonti dalekovoda.

- Te radove smo odložili kako bismo sistem održali na visokom nivou za potrebe ne samo Srbije, nego i sistema u regionu - istakao je Rakić, dodajući da se odložena isključenja sada nadoknađuju i da se prenosna mreža spremno dočekuje zimu.

Kada je reč o potrošnji struje, tokom leta je beležena rekordna potrošnja, i to između devedeset pet i devedeset osam miliona kilovat-časova na dnevnom nivou. Kako je rekao, početkom septembra dnevna potrošnja kretala se oko devedeset jednog do devedeset dva miliona kilovat-časova, dok se sada, usled pada temperatura, beleži potrošnja od osamdeset do osamdeset dva miliona kilovat-časova.

- To je smanjenje potrošnje od sedamnaest do osamnaest procenata u odnosu na najmviše beleženo tokom leta, odnosno neka deset procenata niži konzum u odnosu na početak meseca - precizirao je glavni dispečer EMS-a.

Osvrćući se na situaciju u regionu, gde su sušno leto i nizak vodostaj uticali na smanjenu proizvodnju u hidroelektranama, ali i u termo i nuklearnim elektranama koje vodu koriste za hlađenje, Rakić je rekao da je stanje sada nešto bolje nego u avgustu.

Mađarska je, kako je naveo, podigla proizvodnju u nuklearnim elektranama na oko dve hiljade megavata, što je približno nominalni kapacitet, dok u Rumuniji nuklearna elektrana Černa Voda i dalje ne proizvodi električnu energiju.

- Očekujemo u narednom periodu da se to vrati, ali i dalje je vodostaj nizak - naveo je Rakić.

Što se tiče ponude struje na evropskom tržištu, proizvodni miks je, prema njegovim rečima, i dalje raznolik, pri čemu je proizvodnja iz hidropotencijala najmanja zbog nedostatka vode. Značajnu ulogu i dalje imaju solarne elektrane, a sve veći značaj dobijaju i baterijska skladišta, koja višak energije proizvedene tokom dana čuvaju i puštaju u sistem u večernjim i jutarnjim vrhovima potrošnje.

Rakić je ukazao i na to da su cene struje trenutno visoke u odnosu na prošlu godinu – preko dana se kreću od stotinak do sto dvadeset evra po megavat-času na berzi, dok u večernjem vrhu dostižu i četiristo do petsto evra po megavat-času. Gasne elektrane, kako je objasnio, rade upravo zbog visokih cena u tim vršnim satima, budući da ih cena diktira.

Na pitanje da li neke zemlje imaju manjak struje, odgovorio je da je čitav region pogođen sušom i znatno manjom proizvodnjom iz hidropotencijala, pri čemu Italija tradicionalno tokom cele godine uvozi najviše struje u Evropi.

Govoreći o pripremljenosti za zimu i eventualne veće snežne padavine, glavni dispečer EMS-a istakao je da Elektromreža Srbije sprovodi pripreme i razvija scenarije, te da je u kontaktu sa svim susednim zemljama radi razmene informacija i dogovora o zajedničkim akcijama.

Podsetio je da EMS raspolaže i mobilnim, odnosno servisnim stubovima, čiji je broj nedavno povećan na dvadeset pet setova.

- Ti stubovi su zaista korisna stvar jer u slučaju većih havarija, problema sa dalekovodima i stubovima, možemo vrlo brzo da reagujemo i da dalekovod vratimo u operativan rad za mnogo kraće vreme nego da moramo da radimo sanaciju stubova normalnim procesom - objasnio je Rakić.

Ekipe koje rukuju tim stubovima su obučene, a stubovi se nalaze na celoj teritoriji Srbije.

Rakić je govorio i o napretku izgradnje deonice kroz Srbiju u okviru Transbalkanskog dalekovodnog koridora, panevropskog projekta koji treba da poveže Rumuniju preko Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ispod Jadrana, sa Italijom.

- Izgradnja na teritoriji Srbije sprovodi se u četiri faze, od kojih su prve dve završene. Prva faza obuhvatila je izgradnju dvostrukog dalekovoda između Pančeva i Resice, na relaciji Rumunija–Srbija, koji je već u pogonu. Druga faza podrazumevala je izgradnju četiristo kilovoltnog dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva, kao i podizanje trafostanice Kraljevo 3 na naponski nivo od četiristo kilovolti, što je takođe završeno i u pogonu - navodi rakić.

Trenutno je u toku treća faza, koja obuhvata izgradnju dvostrukog četiristo kilovoltnog dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte, u dužini od oko sto devet kilometara. Nedavno je počeo i drugi deo ove faze – podizanje trafostanice Bajina Bašta na naponski nivo od četiristo kilovolti. Očekuje se da treća faza bude završena tokom 2028. godine.

Četvrta, poslednja faza, predviđa povezivanje Bajine Bašte sa crnogorskim i bosanskim elektroenergetskim sistemom preko četiristo kilovoltne mreže, odnosno izgradnju dalekovoda ka Višegradu i ka Plevljima, čime će biti formirana transverzala od Rumunije do Italije.

- Taj prenosni kapacitet će pomoći ne samo Srbiji, nego i čitavom regionu - zaključio je Rakić, naglašavajući značaj stabilnosti prenosnog sistema, kako u vanrednim situacijama, tako i u normalnim okolnostima.