Trgovina bez čekanja: Kako ubrzati protok robe između Zapadnog Balkana i EU

Ekonomije Zapadnog Balkana već povezane sa EU, ali i dalje postoje izazovi kao što su čekanja na granicama, što između ostalog smanjuje konkurentnost, poručio je Dušan Vasiljević, direktor odeljenja za konkurentnost i investicije u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj iz Srbije (NALED).

Vasiljević je bio moderator panela "Trgovina bez čekanja: kako ubrzati protok robe između Zapadnog Balkana i EU" u okviru konferencije o ekonomiji koju organizuje Privredna komora Crne Gore (PKCG), a koji je otvorio je pitanje kako dodatno pojednostaviti procedure, smanjiti trgovinske barijere i unaprediti protok robe između regiona i Evropske unije. Panel je realizovan u partnerstvu sa NALED-om.

Pranvera Kastrati, direktorica CEFTA Sekretarijata, ocenila je da na napredak u ovom regionu ukazuje podatak da se trgovina među njegovim zemljama uvećala 3,2 puta u poslednjoj deceniji, odnosno za 3 mlrd EUR. Među instrumentima doprinosećim otklanjanju barijera posebno je istakla C+ centralizovanu platformu za carinske administracije uštedevšu 12.000 sati čekanja na granicama.

Najavila je da će prelazak na digitalne sertifikate znatno smanjiti vreme izdavanja i troškove. U daljem fokusu biće uvođenje trgovine bez papira i trust usluga, te priznavanje profesionalnih kvalifikacija koje će doprineti cirkulaciji slobodne radne snage u regiji. Studija CEFTA Sekretarijata pokazuje da njene članice nemaju uporednu prednost na planu proizvodnje.

- Ne možemo biti konkurentni u EU bez uvođenja tehnologije i vlade treba da podstaknu inovacije, a kompanije shvate da tako mogu povećati konkurentnost - poručila je ona.

Giorgio Zecca, tim lider za regionalnu saradnju Zapadnog Balkana i generalni direktor za proširenje i susedstvo Evropske komisije, kazao je da regionalnu ekonomsku saradnju i evropske integracije treba posmatrati kao dva procesa koja se međusobno nadopunjuju. On je naglasio da su za snažniju regionalnu povezanost i privlačenje investicija ključni kvalitetna infrastruktura, sprovođenje reformi, usklađivanje procedura i standarda sa EU, kao i jačanje administrativnih kapaciteta.

Posebno je istakao potrebu smanjenja usitnjenosti tržišta i pojednostavljenja procedura koje privrednicima stvaraju dodatne troškove i vreme čekanja, uključujući procedure na carini.

- Regionalna ekonomska saradnja i evropska integracija idu ruku pod ruku - što više budemo usklađivali procedure, standarde i infrastrukturu sa EU, to ćemo stvarati bolje uslove za investicije i funkcionisanje jedinstvenog regionalnog tržišta - kazao je Zecca.

Istakao je cilj da se kroz kontinuirani angažman i saradnju sa institucijama EU stvore uslovi za veće investicije, efikasnije poslovanje i snažnije povezivanje regiona sa jedinstvenim evropskim tržištem.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore Gordana Đurović je navela da su sve zemlje stare CEFTA već članice EU, a da ostale imaju jaz na tom putu.

- Progres se dešava, ima dosta lepih indikatora koji to potvrđuju. Kako EU priča o strateškoj autonomiji i mi se moramo tome prilagođavati iako nismo članice. CEFTA nam još treba, kao i Reformska agenda, jer je ubrzala mere. Međutim, u brzini i standardima postoje ograničenja koje naš biznis poznaje i to nije samo vreme zadržavanja na granici. Ipak se dešava da naši kamioni ne mogu da uđu u EU - navela je ona.

Đurović je kritikovala odlaganje primene standarda, navodeći da su predvidljivost, transparentnost i socijalni dijalog jako važni. Pomenula je i da je Crna Gora privremeno zatvorila Poglavlje 29 - Carinska unija, ali da i dalje nisu izgrađena mesta za granične kontrole te da je ulaganje u integraciju sa EU - investicija.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, kazala je da ova organizacija 20 godina neumorno radi na unapređenju poslovnog okruženja u regionu, i to uz podršku partnera, među kojima posebnu zahvalnost zaslužuje PKCG. Ona je prenela poruke izvoznika i prevoznika da granice percipiraju kao prepreku u lancima nabavke koje uvećavaju troškove i štete konkurentnosti.

- Svaki sat koji kamion provede na graničnom prelazu znači rast troškova i vremena isporuke. Sva preduzeća pogođena ovim su saglasna da kamioni prevoze robu, a ne birokratsku dokumentaciju koja bi trebalo da dođe do prelaza pre kamiona. Sporo napredujemo na tom polju, a moramo da ubrzamo. Cilj je da pređemo na granične kontrole koje se zasnivaju na podacima i unapred obavljnim analizama rizika - rekla je Jovanović.

Ističe da digitalizacija doprinosi ovim procesima ali ne predstavlja magičnu formulu već su potrebne zajedničke kontrole na prelazima, usklađena infrastruktura i posvećenost partnera sa obe strane granice.

Marjana Davidović, generalna direktorka Nestlé Adriatik za južni region govorila je o predugom čekanju na granicama i nepredvidljivim procedurama, što sve predstavljaja mnogo više od izgubljenog vremena, jer se tako stvaraju dodatni troškove kroz ceo lanac snabdevanja, a sve se to na kraju odražava i na cene koje plaćaju potrošači. Za kompanije koje posluju širom regiona važno je usaglašavanje propisa, pojednostavljenje procedura i njihova potpuna digitalizacija.

- Efikasnost mora da se vidi kroz ceo lanac snabdijevanja. Ako kompanije imaju napredne digitalne sisteme, a na granici i dalje nose papirnu dokumentaciju i čekaju na sertifikate, gubi se vreme i novac, a to se sve može izbeći - kazala je Davidović. Istakla je važnost funkcionisanja regionalnih centara i zajedničkog poslovanja kompanija na više tržišta što može dodatno unaprediti trgovinu i konkurentnost kompanija u regionu.