13 evropskih država zatražilo od EK da prestane da "štancuje" propise

Iako Evropska unija stalno govori o "pojednostavljenju svojih propisa", novi propisi, ideje i predlozi stižu stalno kao na traci.

Trinaest država članica, predvođene Austrijom, upozorile su Evropsku komisiju i EU da prestanu bar na godinu dana da štancuju nove propise i da se usredsrede na "konsolidaciju postojećih".

Kako su Jutarnjem listu preneli pojedini diplomatski izvori u Briselu, potpisnici pisma žele pauzu u usvajanju novih propisa, tokom koje bi se proveravali i pročistili postojeći propisi i odredili prioriteti među onim najvažnijim čija bi primena pomogla jačanju konkurentnosti EU. Time bi se smanjila i evropska birokratija, a područje Evropske unije bi postalo privlačnije za poslovanje.

Ovako, uz gomilu zakona, koje neki vide kao prepreke, ne samo što EU ne privlači investicije, već i investitori iz EU traže atraktivnije destinacije za razvoj svog poslovanja.

Inicijativu su potpisale Austrija, Nemačka, Italija, Poljska, Portugal, Češka, Danska, Mađarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovenija i Slovačka.

One u takozvanom "non-pejperu", neformalnom dokumentu koji služi kao osnova za raspravu, predlažu da se preispitaju postojeća pravila iz svakog sektora, te da se potom odluči da li je potrebna njihova izmena i da li ona daju dodatu vrednost ili predstavljaju prepreku.

- Zakonodavstvo EU samo po sebi ne može da bude svrha i potrebna je uzdržanost u donošenju propisa kako bi se izbegla prekomerna regulacija i postavljanje novog administrativnog tereta. Smanjenje novih administrativnih opterećenja preduslov je za kvalitetno evropsko zakonodavstvo - navode pomenute zemlje u non-pejperu.

Dokument, u koji su uvid imali neki mediji, uključujući Juronjuz, predlaže stvaranje mreže država članica koje će biti posvećene pojednostavljenju propisa na nacionalnom, ali i evropskom nivou.

Dokument je upućen uoči osnivanja novog Saveza za smanjenje birokratskog opterećenja. Cilj mu je da uspostavi trajnu mrežu država članica posvećenih pojednostavljenju propisa na nacionalnom i evropskom nivou.
Korak dalje

Ovo nije potpuno nova inicijativa jer Evropska komisija već radi na pojednostavljenju birokratije. U tom pravcu predložila je niz sveobuhvatnih paketa mera, preko kojih bi se regulisale oblasti u vezi sa veštačkom inteligencijom i klimatskom politikom.

Međutim, ovo što je Komisija radila do sada nije dovoljno za ove zemlje i one traže korak dalje. Naglašavaju potrebu za sistematskom procenom uticaja novih pravila na privrednu konkurentnost Evropske unije, jer se ciljevi ne mogu postići na nacionalnom nivou u okolnostima zajedničkog tržišta. Pri tome ne bi trebalo zadirati u ovlašćenja koja imaju države članice prema načelu supsidijarnosti. To je načelo prema kom se na nivou EU deluje samo ako se proceni da bi to bilo efikasnije nego delovanje na nacionalnom nivou.

Sledeća godina, koja je uz to i poslednja prema sadašnjem višegodišnjem finansijskom okviru, bila bi "Evropska godina konsolidacije i sprovođenja" tokom koje se ne bi usvajali novi zakoni bez potrebe, a postojeći bi se pojednostavili i uskladili.

Zemlje članice EU koje su potpisale ovo neformalno pismo predlažu davanje prednosti kvalitetu, a ne količini propisa, ali isto tako upozoravaju da je neophodno zadržati postojeće standarde zaštite radničkih prava, zdravlja i bezbednosti, po čemu je EU predvodnica u svetu.

- Svakoj budućoj značajnoj obavezi izveštavanja ili usklađivanja trebalo bi da prethodi revizija postojećih obaveza u istoj oblasti, kako bi se objedinile, pojednostavile ili ukinule - pišu ove zemlje.

U proceni zakona bi se uzelo u obzir da li su oni sprovođeni do sada, da li su bili usklađeni sa drugim propisima, da li su bili predvidljivi i da li poštuju podelu nadležnosti između država članica i Evropske unije. A za svaki novi zakon trebalo bi da se postavi obaveza revizije najmanje svakih pet godina kako bi se proverilo ostvarivanje cilja.

- Od presudne je važnosti da se spreči stvaranje gomile komplikovanih pravila, što može da oslabi efikasnost, a time i legitimnost delovanja EU, istovremeno smanjujući privlačnost jedinstvenog tržišta kao prostora za poslovanje i ulaganja - zaključuje se u tom papiru.

Da je EU ponekad preterano regulisana, upozoravala je poslovna zajednica i ranije. Ali, sa druge strane, EU želi da zadrži i najviše standarde u vezi sa bezbednošću hrane, zaštitom životne sredine, radničkim i socijalnim pravima, što mnogi vide kao prepreku koja im slabi poziciju u odnosu na sve veću konkurenciju u svetu.

"Štancovanje" novih pravila u EU je ono što se nije zaustavilo otkada postoji Evropska unija. Ali, sada se predlaže neka pauza u tome, barem dok se zemlje članice ne dogovore o višegodišnjem finansijskom okviru za period od 2028. do 2034. godine. Pregovori o tome su izuzetno teški, veliki je pritisak za smanjenje budžeta u odnosu na predlog Evropske komisije, a i za sprovođenje gomile propisa potrebna je i veća administracija i više novca, preneo je Jutarnji list.

Evropska komisija

evropski propisi

pojednostavljenje propisa

non paper

Savez za smanjenje birokratskog opterećenja