Plan EU za stanovanje fokusiran je na kratkoročni najam i prazne domove

Evropska komisija predlaže nova pravila kako bi pomogla gradovima i nacionalnim vlastima da ograniče kratkoročno izdavanje stanova, prazne nekretnine i druge načine korišćenja stambenog prostora koji povećavaju cene i smanjuju ponudu za stalne stanovnike. Troškovi stanovanja sve više čine evropske gradove nedostupnim ljudima koji u njima žive i rade, dok kirije naglo rastu u većim urbanim sredinama. Više od polovine stanovnika gradova sada smatra pristup stanovanju hitnim problemom, prema podacima koje je navela Evropska komisija.

Tokom jedne decenije, kirije su porasle za 59% u Berlinu, 75% u Madridu i 103% u Lisabonu, navodi Komisija. Posledice prevazilaze pitanje same dostupnosti stanovanja, jer se medicinske sestre, nastavnici, policajci, studenti i mladi sve teže bore da žive tamo gde rade ili studiraju.

U tom kontekstu, Komisija predlaže svoj Zakon o pristupačnom stanovanju, čiji je cilj da obezbedi zajednički evropski okvir za nacionalne, regionalne i lokalne vlasti koje žele da odgovore na nedostatak stambenog prostora. Predlog ima za cilj da obezbedi veću pravnu sigurnost vlastima koje žele da ograniče određene načine korišćenja stambenih nekretnina kada oni doprinose smanjenju broja stanova dostupnih stalnim stanovnicima.

- Dom ne bi trebalo prvenstveno da bude roba na tržištu. Imati dom je ljudsko pravo. Nalazimo se u stambenoj krizi. Moramo da delujemo. Krsu atkoročni najmovi su deo problema u nekim gradovima- rekao je komesar za energetiku i stanovanje Dan Jorgensen.

Komisija se u načelu ne protivi kratkoročnom izdavanju stanova, naglasio je Jorgensen. Ono može da obezbedi prihod vlasnicima nekretnina i podrži turizam. Problem nastaje kada njegovo širenje "tera obične ljude iz njihovih domova" i doprinosi naglom povećanju troškova stanovanja.

Predlog Komisije posebno je usmeren na gradove u kojima su se postojeći pokušaji rešavanja pritiska na stambeno tržište suočili sa pravnim izazovima. Izvršna potpredsednica Komisije Teresa Ribera rekla je da su mnogi gradonačelnici i gradska veća već uveli mere za rešavanje nedostatka stambenog prostora, ali da su takve intervencije u nekim slučajevima osporene pred sudovima.

- Upravo iz tog razloga potreban je pravni okvir - rekla je Ribera.

Predloženi okvir uspostavio bi zajedničku metodologiju za identifikovanje "područja pod pritiskom stanovanja". U takvim područjima vlasti bi mogle da uvedu ograničenja za načine korišćenja poput kratkoročnog izdavanja ili dugoročno praznih nekretnina, pod uslovom da mogu da dokažu da oni doprinose lokalnom stambenom problemu. Sve mere morale bi da budu ciljane, neophodne i proporcionalne, uz poštovanje načela supsidijarnosti i specifičnih okolnosti svakog područja.

Najosetljivije pitanje predstavljaju kratkoročni najmovi. Pre uvođenja ograničenja, vlasti bi morale da dokažu da su te aktivnosti imale značajan negativan uticaj na dostupnost ili cene stanovanja najmanje tri godine i da manje restriktivne mere ne bi bile dovoljne. Ograničenja bi takođe morala da se usmere na aktivnosti koje praktično uklanjaju nekretnine sa tržišta dugoročnog stanovanja, naročito tamo gde su kratkoročni najmovi rasprostranjeni ili komercijalne prirode.

Vlasti bi takođe morale u potpunosti da primene postojeću uredbu EU o kratkoročnom izdavanju, uključujući registraciju nekretnina i uklanjanje oglasa koji nisu u skladu sa propisima. Tamo gde su dostupni, podaci prikupljeni putem tog sistema mogli bi da se koriste kao osnova za uvođenje ograničenja.

Predloženi okvir prevazilazi pitanje turističkog izdavanja. On obuhvata i mere koje se odnose na kupovinu i korišćenje stambenih nekretnina, uključujući politike usmerene na smanjenje broja vikendica ili nekretnina koje su duže vreme prazne.

Jorgensen je ukazao na gradove u kojima 20 ili 30 odsto domova ponekad može biti prazno, tvrdeći da bi lokalne vlasti trebalo da imaju mogućnost da intervenišu tamo gde je ponuda stambenog prostora već nedovoljna. Moguće mere mogle bi da uključuju rezervisanje novih domova za primarne stanovnike, ograničavanje perioda tokom kojeg nekretnine mogu da ostanu prazne ili uvođenje uslova u vezi sa primarnim prebivalištem. Međutim, nijedno od tih rešenja ne bi nametao Brisel.

Ribera je slično naglasila da će vikendice ostati deo evropskog tržišta. Međutim, u područjima koja su izložena posebno snažnom pritisku na stambeni sektor, lokalne vlasti trebalo bi da imaju mogućnost da definišu zone namenjene primarnom stanovanju i da rešavaju situacije u kojima prazne nekretnine postoje istovremeno sa nedostatkom pristupačnog stanovanja.

Komisija takođe predlaže zaštitne mere za vlasnike i investitore. Ograničenja kupovine nekretnina ne bi mogla da se primenjuju retroaktivno, morali bi da budu obezbeđeni prelazni aranžmani, dok bi države članice morale da uzmu u obzir opravdane periode tokom kojih su nekretnine prazne kada uvode mere usmerene na neiskorišćene nekretnine.

Zakonodavni predlog sada će biti upućen Evropskom parlamentu i Savetu, koji će o njemu pregovarati u skladu sa redovnim zakonodavnim postupkom.