Akcija ozelenjavanja prestonice - Stanari dva novobeogradska bloka zasadili 1.000 novih stabala za 5 godina

Nekoliko stotina komšija iz dva novobeogradska bloka - Bloka 70 i 70A zbližila je ljubav prema svom kraju i želja da on bude zeleniji, zdraviji i što manje izbetoniran.

- Od 2021. godine, u svom komšiluku do sada smo posadili preko 1.000 stabala - otkriva Petar Stanić iz Udruženja građana Zajednička akcija Blok 70/70A.


Tako je bilo i ovog leta, drugog najtoplijeg u Beogradu od davne 1888. godine.

- Zalivanje se odvija u večernjim satima kada ko može i kada procenimo da je to neophodno - dodaje naš sagovornik, napominjući da "uz sve topliju i sušniju klimu, to je potrebno sve češće."


Početkom septembra, posetili smo blokove i priključili im se u misiji zalivanja. Za nama je bio drugi najsušniji avgust u Srbiji koji je naočigled svih uzeo danak zelenilu širom prestonice.

Ipak, redovnim održavanjem može da se spreči da drveće klone i požuti znatno pre nego što bi trebalo. Između ostalog, to se može videti i po zelenim površinama u Beogradu na vodi.
Kako izgledaju akcije zalivanja?

Nalazimo se na Novom Beogradu, u debelom hladu drveća između Blokova 70 i 70A. Par metara dalje od nas je šetalište, splavovi i reka Sava, a u daljini, kroz krošnje, nazire se Ada Ciganlija.

Pa otkud onda ostrvo?

- U pitanju je kodiran jezik koji smo razvili kako bismo olakšali koordinaciju kolektivnih akcija zalivanja - priča Petar Stanić.

Ostrva su zapravo oaze kojima su stanovnici blokova ozelenili svoj komšiluk i o kojima zajednički brinu. Ukupno ih je 12 – od toga ih je osam u Bloku 70, a u susednom 70A još četiri.

Prema koordinisanom komšijskom planu, tog dana na redu je bilo zalivanje – ostrva šest. Opremljeni balonima sa vodom, Petar i ja krenuli smo da zalivamo šumicu.Pridružio nam se i komšija Zoran Perović. On je jedan od usvojitelja i na sebe je preuzeo zalivanje dva jasena u blizini svoje zgrade, a kako priča, kada je na odmoru, zamoli nekoga da ga odmeni.


- Kada smo ih posadili, bili su samo prutići, a sada su već stasali - priseća se Petar.

Samo dan ranije, grupno se zalivalo obližnje ostrvo sedam i akcija je bila nešto brojnija – okupilo se petoro-šestoro ljudi koji žive u blizini. Nažalost, taj termin smo propustili. Ali i danas smo vrlo brzo dobili pojačanje.

Zainteresovani šta radimo, prišla su nam dva deteta – brat i sestra vrtićkog uzrasta koji su pomno nadgledali proces zalivanja. Ubrzo su nas njihovi roditelji, na pomalo nespretnom srpskom, pitali da nam pomognu. Kroz razgovor, shvatili smo da su iz Rusije.

- Prošle godine smo udružili snage sa dobrovoljnim vatrogasnim društvom i zalivali pomoću njihove cisterne kako bismo animirali komšije da nam se priključe. I to je prošlo veoma uspešno - kaže Stanić.


- Komšije zalivaju i oko pet ostrva koje je posadilo Zelenilo, ali ih ne održava. Na proleće ove godine, čak je i predsednica Opštine Novi Beograd sadila ovde. Ipak, zbog neodržavanja, stabla su krenula da se suše, ali su ljudi i tu priskočili u pomoć. Jedina preživela stabla su ona koja su bila redovno zalivana - kaže on.


- Hoćemo da pomoću cevi sprovedemo tu vodu do drveća. Kod nas ima 20-30 stanova po vertikali, većina ima klima uređaje tako da su gubici veliki, a ova voda je sasvim bezbedna za zalivanje - kažu stanari.

Da solidarnost i briga za životnu sredinu nadilazi Blok 70 i 70A dokazuje to što su im stanari iz susednih blokova pomogli da naprave mapu, sličnu onoj koja se koristi za zalivanje u Berlinu.


Svakako, stotine stabala kojima su ozelenili svoje okruženje, i koje danas između ostalih zalivaju, građani nisu sadili na svoju ruku.

- Pre same akcije sadnje, kontaktiramo Zelenilo i u dogovoru sa njima sadimo na, kako oni to vode, neuređenim zelenim površinama - objašnjava Petar Stanić iz Udruženja građana Zajednička akcija Blok 70/70A. - Kako popunimo jednu poljanu, tako idemo na sledeću.

Sadnice su uglavnom poklonjene ili iz sertifikovanih rasadnika, navodi on, a u akcijama učestvuju svi uzrasti – stari, mladi, roditelji sa decom.

Međutim, treba imati u vidu da Blokovi 70 i 70A imaju mnogo bolju, odnosno zeleniju početnu tačku od novoizgrađenih blokova na Novom Beogradu.

- Zajedno sa Blokom 45, Blok 70 izgrađen je u periodu između 1968. i 1972. prema Detaljnom urbanističkom planu koji je usvojen 1966. godine - naglašava dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

- Ovaj plan se oslanjao na Generalni urbanistički plan iz 1950, koji je bio darežljiv prema zelenilu, držeći se visokog standarda od 22 kvadratna metra zelenih površina po stanovniku - objašnjava Simić.

Posledično, od ukupno 56 hektara u Bloku 70, čak 35 hektara rezervisano je za zelene i otvorene, rekreativne površine, na kojima je zelenilo kombinovano sa igralištima, šetalištem i sličnim sadržajima.


Prema analizi dr Simića, iako je građen prema kasnijem Generalnom urbanističkom planu iz 1972. godine, slični procenti – 64% – beleže se i u susednom Bloku 70A.

I to ne bi trebalo da nas čudi. "Veliki Pešićev plan" – kako je vizija razvoja upamćena zbog tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića – video je Beograd kao "arhipelag naselja u moru zelenila".

S druge strane, dok Blok 70 i 70A i dan danas zapljuskuje to more zelenila – delimično zbog početne ideje, delimično oblikovano današnjim težnjama – blokovi vođeni interesima investitora kvare sliku grada kojoj se težilo pre pedeset godina.

Beograd  

Novi Beograd  

Udruženje građana Zajednička akcija Blok 70 70A Novi Beograd

Blok 70 Novi Beograd

Blok 70A Novi Beograd

Petar Stanić

Zoran Perović

dr Ivan Simić

sadnice

ozelenjavanje