Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Vojvođanski paori na poljima šećerne repe - Očekuje se prinos do 55 tona po hektaru
Komentari
Šećerna repa gaji se najviše u Vojvodini (Foto: igorstevanovic/shutterstock.com)
Prvi rezultati vađenja industrijske biljke pokazuju da će slatkog korena biti do 45 tona po hektaru, ali proizvođači napominju da se tokom trajanja kampanje prinosi mogu i popraviti, jer se u posao vađenja repe krenulo pre dvadesetak dana.
Na njivama rod neujednačen
Rod je neujednačen, jer ima njiva gde je koren krupan, ali ima i sitnije repe i dosta trule.
- Jedino je digestija, sadržaj šećera, dobra, standardna 16 % i iznad standarda 16 do 17 procenata - kazao je za Dnevnik agronom Živko Vasin.
Zemljoradnička zadruga u Temerinu "Žunji Silak" ima ugovorenih 450 hektara pod repom, ali trenutno radi uslužno vađenje, i prema onome što je vidljivo na poljima navodi na zaključak da je rod slab – naveo je Vasin.
Tome su doprineli suša, visoke temperature i bolesti biljke, u prvom redu insekt cikada, koji je desetkovao prinose.
Vasin je napomenuo da smo u proteklih šest godina, od 2020. do 2026, imali pet loših godina, a da je samo 2023. godina bila dobra, kada je rod i prinos bio odličan.
Šećerane plaćaju 45 EUR po toni
Ove godine šećerane plaćaju 42 EUR po toni repe i daju bonuse na digestiju i ostalo, pa konačna cena po toni je oko 45 EUR po toni.
I sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Živko Ćurčić kazao je da početak vađenja repe ukazuje da je repa lošija od očekivanja.
- Klimatske promene i bolesti doprinele su da se ne može reći da će prinos biti iznad 45 tona po hektaru – naveo je Ćurčić.
Ilustracija (Foto: Katarina Stevanović)
Republički zavod za statistiku je izračunao da smo ovog proleća posejali repe oko ili malo iznad 30.000 hektara i procenio da ćemo dobiti prinos od oko 55 tona po hektaru.
Prošlog proleća, po podacima statistike, pod repom je bilo oko 34.400 hektara, ostvaren je prinos od 52,5 tona po hektaru i dobijeno 1,8 miliona tona, od kojih smo u preradi dobili 235.000 tona šećera.
Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja ima dovoljno šećera za domaće potrebe.
Sve manje repe na našim njivama
Po računu Republičkog zavoda za statistiku, šećerne repe imamo za 6% manje posejane nego 2024. godine. U poređenju od 2015. do 2024, pod repom je za 16,8 % manje posejano industrijske biljke.
Sušna i tropska klima i bolesti doprinose da se ratari okrenu drugim kulturama, bez obzira na to što šećerane pružaju dobre uslove proizvođačima, posebno što znaju unapred cenu novog roda.
Nekada nam je trebalo za domaću potrošnju oko 250.000 tona šećera, ali po podacima Ministarstva poljoprivrede opala je potreba za šećerom i sada nam je dosta oko 220.000 tona za domaćinstva i prerađivačku industriju.
Godišnje se u zemlje u okruženju izveze između 20.000 i 40.000 tona belog šećera.
Firme:
NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Žunji-Silak Temerin
Republički zavod za statistiku Beograd
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.