Da li će i ove godine šećerna repa poneti titulu "kraljice polja"

Za razliku od drugih ratarskih useva koji u prošloj godini nisu ispunili očekivanja, šećerna repa je ponovo opravdala poverenje. Prošle godine bila je posejana na oko 35.000 hektara. Ostvaren je prosečan prinos na nivou višegodišnjeg proseka oko 52 t/ha. Godina je bila specifična, a sadržaj šećera odličan tokom cele godine. Prilikom vađenja šećerne repe digestija nije opadala već se zadržala na visokom nivou. Negde je i rasla tako da proizvođači iza sebe imaju jednu solidnu godinu, a u Sremu i rekordnu.

Procenjuje se da će i ovog proleća slatkim korenom biti zasejano preko 30.000 hektara iako se priželjkivalo da bude i više. Dr Tihomir Gujančić, agroservis menadžer u kompaniji KWS, podseća da će u Banatu repa biti posejana na simboličnih 1.500 hektara. Za razliku od Banata prošlogodišnji rezultati u Sremu ohrabrili su proizvođače i tu se očekuje da će slatki koren biti zatupljen na oko 6.500 hektara. Najveći deo proizvodnje na preko 20.000 hektara odvijaće se na području Bačke.

– Bez obzira na tržišne oscilacije KWS sorte će biti zastupljene na oko 18.000 hektara, zadržavajući tako lidersku poziciju – kaže Gujančić.

Ističe da je primetno da se pred ovogodišnju proizvodnju ratari više interesuju za nove tehnologije poput Conviso smart, s kojom se lakše i jednostavnije suzbijaju korovi u šećernoj repi. Posebno efikasnom tehnologija se pokazala na području Srema gde je izražen problem s vilinom kosicom. Efikasna je i tehnologija Cerko plus, kod koje je tolerantnost na cerkosporu na izuzetno visokom nivou. Svi proizvođači koji imaju proizvodnju u navodnjavanju seju ove sorte koje su tolerantnije u odnosu na klasične.

Takođe, u ponudi su i sorte tolerantnije na rizomaniju i one koje rešavaju problem sa nematodama. Novina u ovoj kompaniji je da se organizuje monitoring, koristi veštačka inteligencija i pomoću kamera prati let cikada kako bi se izbeglo zaražavanje repe i pojava gumoze korena.

Korektan odnos šećerane prema proizvođačima uvek je bio faktor koji motiviše. Tako da se u pojedinim područjima povećavaju površine.

Dipl. inž. Živko Vasin, stručnjak temerinske zadruge OZZ "Žunji Silak", kaže da je ove godine primetno blago povećanje površina za oko 10%. Ugovoreno je 450 ha i spremno za setvu. To je posledica prošle godine kada je u izmenjenim agroekološkim uslovima šećerna repa opstala. Dodatni motiv proizvođačima je stabilnost cena koju naše šećerane plaćaju i to izuzetno korektno.

– Treba imati na umu da naše šećerane plaćaju najskuplju repu u Evropi – ističe Vasin i dodaje:

– Proizvođači s ovih prostora tradicionalno vole da je seju, motivisani su, a spadamo i u retke zemlje gde se beleži povećanje površina, za razliku od Evrope gde one opadaju.

Setva je u temerinskom ataru počela ranije nego što je uobičajeno, a očekuje se da će se intenzivirati od polovine marta. U ovoj zadruzi spremni su na izazove. Predstavljaju avangardu na polju mehanizacije, a sve s ciljem da bi se posao obavio efikasno. Zahvaljujući kvalitetnim mašinama s kojima se čuva vlaga u zemljištu, kvalitetnim sejalicama i veštinama koje poseduju zaposleni setva je vrhunska.

Vasin upozorava da je dosadašnje iskustvo pokazalo da nije dobro ako je brza setva. Treba da je umerena i da je prekidaju 2 – 3 kiše.

I na severu Bačke, na području delovanja PSS "Sombor", a to su opštine Sombor, Apatin, Odžaci, površine pod šećernom repom su se ustalile između 8.000 i 9.500 hektara. Ove godine očekuje se da će biti zasejana na 9.000 hektara.

S obzirom na to da je prošle godine opstala tokom jednog bezkišnog perioda, somborski stručnjaci su pratili šta se dešavalo ove sezone tokom zime kada je vlaga u pitanju.

Dipl. inž. Zoran Boca, stručnjak ove službe, podseća da je decembar bio suv kao i novembar, ali u januaru i februaru je bilo padavina. Tako da se ukupna zimska vlaga krajem februara kretala od oko 170 – 180 litara. To će biti dovoljno za predstojeću setvu koja je počela, ali, za sada, u manjem procentu.

Po mišljenju Boce to je možda i dobro jer je još uvek hladno, a temperature uglavnom noću padaju ispod 5°C. Za fiziološku aktivnost semena šećerne repe potrebno je da bude preko 5°C, a za rast i razviće preko 10°C.