Ko "drži" javni dug Srbije?

Javni dug Srbije na kraju juna iznosio je 41,82 mlrd EUR, a najveći deo tog novca Srbija duguje kupcima evroobveznica. Njima je, prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, dugovala 12,91 mlrd EUR, odnosno gotovo trećinu ukupnog javnog duga.

Na drugom mestu među najvećim poveriocima nalaze se kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima se dugovalo 6,94 mlrd EUR. Treće mesto zauzimaju poslovne banke, kojima je na ime kredita dugovano 5,38 milijardi evra.

Na četvrtom mestu nalazi se kineska Eksport-import banka, kojoj je Srbija dugovala 2,78 mlrd EUR. Slede dugovi stranim vladama po osnovu kredita, u iznosu od 2,55 mlrd EUR, dok je prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj dug iznosio 2,24 mlrd EUR. Međunarodnom monetarnom fondu dugujemo 2,09 milijardi, Evropskoj investicionoj banci 1,77 milijardi, Evropskoj banci za obnovu i razvoj 1,74 milijarde, Pariskom klubu poverilaca 841 milion, Londonskom klubu 619 miliona, Razvojnoj banci Saveta Evrope 510 miliona, Evropskoj uniji 421 milion, Arapskom fondu za ekonomski i socijalni razvoj 364 miliona, Međunarodnoj asocijaciji za razvoj 285 miliona, Fondu za razvoj Abu Dabija 191 milion, Kuvajtskom fondu za arapski ekonomski razvoj 84 miliona, Saudijskom fondu za razvoj 78 miliona, Banci za razvoj i obnovu 17 miliona i ostalim poveriocima milion evra.

Podaci pokazuju da je javni dug prilično razuđen i da Srbija nema jednog dominantnog kreditora. Ipak, najveći pojedinačni izvor zaduženja predstavljaju upravo investitori koji kupuju državne evroobveznice.

Kada je reč o valutnoj strukturi, čak 79,4% javnog duga bilo je na kraju juna u stranoj valuti. Najveći deo čini dug u evrima, sa učešćem od 63%.

Na američki dolar odnosilo se 11,1% javnog duga, dok je u posebnim pravima vučenja (SDR) bilo 5% duga.

U dinarima je bilo 20,6% javnog duga, što znači da je približno petina ukupnog zaduženja denominovana u domaćoj valuti.

Struktura duga po valutama zato je važna i zbog kretanja deviznog kursa, budući da promene kursa mogu uticati na dinarsku vrednost obaveza koje su ugovorene u stranoj valuti.