Američka studija: Nove vrste povrća neophodne da bismo očuvali zdravlje

Novi izveštaj, koji je međunarodni tim stručnjaka za ishranu, poljoprivredu i botaniku objavio u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", ukazuje na to da bi prihvatanje biološke raznovrsnosti povrća moglo da bude ključno za poboljšanje našeg zdravlja, kao i zdravlja naše planete.

Naučnik iz oblasti poljoprivrede Marten van Zoneveld, koji je predvodio istraživanje dok je radio u Svetskom centru za povrće, kaže da naši postojeći pristupi poljoprivredi nisu dovoljni za rešavanje svetskih problema u vezi sa ishranom.

- Rešenje nije samo u tome da uzgajamo više povrća – već i da uzgajamo više vrsta povrća - kazao je on, a prenosi Science alert.

On objašnjava da veliki deo biološke raznovrsnosti povrća koja nam je potrebna i dalje postoji – u tradicionalnim sortama i njihovim divljim srodnicima. Hitno je potrebno da je pravilno očuvamo kako bismo mogli mudro da je koristimo za povećanje raznovrsnosti ishrane usred klimatskih promena.

Širom sveta većina ljudi konzumira oko 40 % manje povrća nego što se preporučuje za zdravu ishranu.

To zabrinjava, imajući u vidu da je mala potrošnja povrća među pet najvećih faktora rizika u ishrani koji doprinose globalnom opterećenju bolestima.

Povrće je često prva stvar koja se izbacuje sa spiska za kupovinu kada nema dovoljno novca. Poljoprivrednici ga često smatraju i većim ekonomskim rizikom od drugih useva zbog njegove kvarljivosti i kratkog roka trajanja.

Pre nego što je poljoprivreda postala industrijalizovana, postojala je mnogo veća raznovrsnost biljaka koje su uzgajane za ishranu, piše Science alert.

Na primer, postoji više od 4.000 različitih sorti krompira, ali se u Sjedinjenim Američkim Državama u širokoj upotrebi nalazi samo oko pet do osam sorti.


Prema proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), 24 % divljih srodnika povrća koji su procenjeni na nivou vrste nalazi se u opasnosti od izumiranja.

A kada gubimo genetsku raznovrsnost povrća, gubimo i njegove hranljive materije, kao i sposobnost da svoje useve prilagodimo promenljivim klimatskim uslovima.

"Nekoliko vrsta, poput zelene salate, crnog luka i paradajza, postale su globalni usevi i deo su ishrane širom sveta,"pišu Van Zoneveld i njegov tim.

"Mnoge druge, poput biljke pauka, klizavog kupusa i gorke tikve, koje obično sadrže više mikronutrijenata i bolje su prilagođene zahtevnim uslovima životne sredine sa ograničenim resursima, dostupne su samo regionalno i veoma često zanemarene u prehrambenim politikama i strategijama velikih razmera."

Biljka pauk je tamnozeleno lisnato povrće koje se uzgaja u Africi i koje je prepoznato po svojoj otpornosti na klimatske promene, dok istovremeno sadrži veliku količinu esencijalnih hranljivih materija.


Klizavi kupus je jedno od najpopularnijih vrsta tamnozelenog lisnatog povrća u području Pacifika, gde, prema navodima istraživača, ima potencijal da značajno poboljša naročito ishranu žena i dece.

Gorka tikva je još jedna vrsta povrća otporna na klimatske promene, popularna u Aziji i na Karibima, koja ima brojne divlje srodnike. Istraživači smatraju da bi oni mogli da doprinesu poboljšanju useva u ovim tropskim područjima.


Istraživači smatraju da bi ove četiri vrste povrća mogle da budu odlične polazne tačke za regionalno povećavanje raznovrsnosti prehrambenih useva, ali postoje i brojne druge.

Potrebno je samo da počnemo da ih uzgajamo i jedemo pre nego što nestanu, piše Science alert.

"Tekući gubitak biološke raznovrsnosti ovih i više od 1.480 drugih vrsta povrća događa se u trenutku kada je globalnim prehrambenim sistemima hitno potrebna diversifikacija," zaključuje tim.

"Usklađivanje u okviru jedne globalne inicijative obezbedilo bi da lokalni i regionalni napori dovedu do poboljšanja ishrane kako na lokalnom tako i na globalnom nivou."

Kada je reč o našim svakodnevnim navikama, raznovrsnost svoje ishrane možemo da povećamo na nekoliko načina.

Ako ste posvećen baštovan, potražite lokalne, autohtone i stare sorte povrća koje možete da uzgajate u svojoj bašti.

Sakupljanje semena sopstvenog povrća kako biste ga ponovo posadili sledeće godine još je jedan odličan način da se ta biološka raznovrsnost nastavi – možda ćete na kraju čak dobiti i sopstvene jedinstvene sorte.

Kupovina namirnica na pijacama i u nezavisnim prodavnicama takođe je odličan način da pronađete širi izbor povrća, ali i voća, koje možete da dodate svojoj ishrani.

Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.

Proceedings of the National Academy of Sciences

Svetski centar za povrće

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu

FAO

Marten van Zoneveld

povrće

ishrana