Potrošnja struje leti dostigla zimski nivo - Srbija treba da traži novi energetski put

Suša, istorijski nizak vodostaj Dunava i visoke temperature ozbiljno opterećuju energetski sistem Srbije i regiona. Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta Vinča Predrag Škobalj kaže za RTS da Đerdap radi sa oko 20 odsto kapaciteta, da letnja potrošnja struje dostiže zimski nivo i da Srbija dugoročno mora da razvija energetski miks – nuklearnu energiju, obnovljive izvore, reverzibilne hidroelektrane i da zadrži stabilne termoenergetske kapacitete.

Situcija sa energetskim sistemom je veoma ozbiljna, ne samo u Srbiji, već i u regionu, rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta Vinča Predrag Škobalj.

- Velike probleme imaju Mađarska, Rumunija, Bugarska i ostali zbog niskog vodostaja Dunava, koji je sada na istorijskom minimumu. Ovako je bilo 1985. i 2003. godine, ali je sada još gore - kaže Škobalj.

Nizak vodostaj najdirektnije se odražava na rad hidroelektrana. U Srbiji konkretno na Đerdap, koji radi značajno smanjenim kapacitetom, oko 20%.

- Kod nas hidroelektrane učestvuju sa do 30% proizvodnje električne energije. Srećom, hidroelektrane na Drini rade i u funkciji su - objašnjava Škobalj.

Zbog toga se sistem sada više oslanja na termoelektrane na lignit.

- Problem je što su rezerve u Kostolačkom i Kolubarskom basenu na izdisaju. Imamo ih još otprilike za 20 do 30 godina. Mi iz dva razloga moramo da tražimo novi put – prvi je što nemamo dovoljno uglja, a drugi što smo potpisnici Pariskog sporazuma, koji nas obavezuje da smanjimo emisiju CO2 - naveo je Škobalj.

Problem niskog vodostaja nije samo energetski već i ekonomski, jer Dunav ima važnu ulogu u transportu robe i energenata.

- Svima je teško i privrednici nalaze različite puteve. To će se najviše odraziti na ekonomiju i cene. Sve poskupi i sve skače - kaže Škobalj.

Kao primer navodi Mađarsku, koja značajan deo struje dobija iz nuklearne elektrane Pakš.

- Mađarska oko 35% električne energije dobija iz svoje nuklearke Pakš 1, gde su od četiri bloka tri privremeno ugašena, a jedan je na minimumu. Pokrenuli su gasnu elektranu u okolini Budimpešte, ali ona ne može sve da nadomesti, pa deo nadoknađuju uvozom - objašnjava Škobalj.

Škobalj naglašava da problem sa niskim vodostajem ne znači da je nuklearna energija nepouzdana.

- Sve ovo može da se izbegne ukoliko posedujete drugačiji sistem hlađenja – sa vlažnim tornjevima ili suvim hlađenjem. To su stvari koje se mogu tehnološki preduprediti, ali je investicioni ciklus skuplji - objašnjava Škobalj.

Prema njegovim rečima, niski vodostaji mogu da smanje proizvodnju i podignu cenu struje, ali ne predstavljaju problem za bezbednost same nuklearne elektrane ako je sistem hlađenja adekvatno projektovan.

Visoke temperature i masovna upotreba klima-uređaja dodatno opterećuju elektroenergetsku mrežu.

- Bez klime se ne može, ali to opterećuje mrežu. Sada dostižemo potrošnju električne energije kolika je zimi. To su enormne potrošnje i veliki udar na elektroenergetski sistem - kaže Škobalj.

Kao jedan od ključnih problema izdvaja energetsku neefikasnost zgrada.

- Srbija je veoma energetski neefikasna. Mi trošimo dva ili tri puta više energije nego u Evropskoj uniji kada je reč o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu - naglašava Škobalj.

Bolja izolacija, fasade, stolarija i zeleni krovovi, kako kaže, mogu značajno da smanje potrošnju energije i leti i zimi.

Dugoročno rešenje, smatra Škobalj, leži u energetskom miksu.

- Energetski miks podrazumeva izgradnju prve srpske nuklearne elektrane i obnovljive izvore energije – vetar i sunce, a sa druge strane reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, koje bi služile kao baterije, kao skladište te energije - objašnjava.

Skladištenje je, naglašava, jedan od najvećih izazova obnovljivih izvora.

- Džaba onima koji imaju mnogo proizvodnje iz obnovljivih izvora ako nemaju baterije - kaže Škobalj.

Navodi primer Rumunije i Mađarske, gde u trenucima velike proizvodnje solarne energije cena struje na berzi može biti veoma niska ili čak negativna.

- Nije samo pitanje proizvodnje. Na kraju se sve svodi i na ekonomiju – koliko nešto košta. Ali osnovna stvar je obezbediti energetsku nezavisnost i stabilnost jedne zemlje - ističe.

Na pitanje kako smanjiti zavisnost proizvodnje struje od suše, vetra i sunca, Škobalj odgovara – nuklearnom energijom.

- Nuklearkama. To je jedini način - kaže pomoćnik direktora Vinče.

- Sada je suša, imamo probleme na Dunavu i veoma smo zavisni što se tiče hidroelektrane Đerdap. Kod obnovljivih izvora zavisimo od toga kakve su vremenske prilike, isto tako i kod vetro-generatora. Ono od čega ne zavisite su nuklearne elektrane, ukoliko imamo odgovarajući rashladni sistem - objašnjava Škobalj.

Istovremeno smatra da Srbija ne treba naglo da se odrekne uglja.

- Ne smemo gasiti ni naše postojeće termokapacitete na ugalj, jer nam oni omogućavaju stabilnost i obezbeđuju elektroenergetski sistem - naglašava.

Škobalj kaže da sadašnji elektroenergetski sistem odgovara potrebama građana i privrede.

- Vidimo da nema restrikcija i problema u napajanju električnom energijom. Ne treba imati strah, ali moramo što pre da krenemo u izgradnju novih energetskih kapaciteta - kaže Škobalj.

Kao prioritete navodi Bistricu, Đerdap 3, potencijalnu nuklearnu elektranu i dalji razvoj obnovljivih izvora.

Srbija je, prema Škobaljevim rečima, tek na početku nuklearnog puta.

- Republika Srbija još uvek nije ušla u nuklearni program. Godine 2024. smo, ukidanjem moratorijuma iz 1989, krenuli tim putem n- avodi Škobalj.

Prema njegovim rečima, sredinom 2027. mogla bi da bude doneta odluka o ulasku u nuklearni program.

- Ukoliko svi zajedno nastupimo i potrudimo se, mogli bismo možda da očekujemo 2040. godine, u najboljem slučaju, da dobijemo prve kilovate iz nuklearne elektrane - kaže Škobalj.

Do tada, ističe, Srbija ima proizvodnju iz uglja, planira nove hidroenergetske kapacitete i razvija solarnu i energiju vetra.

- Nadam se da ćemo uz pametnu politiku i konsultovanje struke izgurati tim putem - zaključuje Predrag Škobalj.

Škobalj preporučuje postavljanje solarnih panela gde god za to postoje uslovi.

- To je sjajna stvar. Ko god to može da uradi, bilo da su zgrade gde je kolektivno stanovanje ili pojedinačni objekti, trebalo bi da stavlja solare - kaže Škobalj.

Ipak, upozorava da razvoj solarne energije mora da prati i razvoj mreže.

- Tu je veliki problem opterećenja na mrežu. Kako će ta mreža da prihvati tu proizvedenu električnu energiju? Ali mislim da je to veoma dobar put - ističe Škobalj.