Novi rizici za inflaciju u Srbiji: Da li nas do kraja godine čekaju nova poskupljenja?

Nakon perioda usporavanja inflacije, pred Srbijom su novi rizici koji bi u narednim mesecima mogli da utiču na rast cena. Među njima su kretanje cena nafte i goriva, međunarodna geopolitička neizvesnost, dugotrajan toplotni talas i suša koji prete da ugroze poljoprivrednu proizvodnju, nizak vodostaj reka koji može da oteža transport i proizvodnju električne energije, ali i očekivano povećanje cene struje od oktobra. Koliko su ovi faktori ozbiljna pretnja novom talasu poskupljenja, koje proizvode i usluge bi mogli najviše da pogode i da li država raspolaže mehanizmima da ublaži njihov uticaj na standard građana?

Ekonomista Vasko Kelić za Insajder ocenjuje da definitivno postoji rizik od novih inflatornih pritisaka, pre svega zbog međunarodnih okolnosti.

Prema njegovim rečima, sukob na Bliskom istoku još nije razrešen, što se odražava i na kretanje cena nafte na svetskom tržištu. Dodaje da se i cena barela prethodnih dana kretala iznad 80 dolara, što predstavlja jedan od faktora koji može da utiče na inflaciju i u Srbiji.

- To je otprilike u skladu sa pretpostavkama koje je Međunarodni monetarni fond koristio u svojim projekcijama. MMF je u aprilu procenio da bi prosečna inflacija u Srbiji ove godine mogla da iznosi oko 5,2 odsto, mada je realnije očekivati da se taj nivo odnosi na međugodišnju inflaciju krajem godine - kaže ekonomista Vasko Kelić.

Ocenjuje da bi u drugoj polovini godine, a posebno u poslednjem kvartalu, moglo da dođe do novih inflatornih pritisaka, između ostalog i zbog efekta niske baze iz prošle godine, kada je bila na snazi mera ograničenja trgovačkih marži.

- To će uticati na to da rast cena hrane bude veći. Video sam da je predsednik Vučić objavio podatak da je inflacija oko 1,9 odsto, ali detaljni podaci još nisu objavljeni. Pretpostavljam da je taj podatak dobio pre zvanične objave, koja bi trebalo da usledi za nekoliko dana. Nisam video strukturu po kategorijama, ali verujem da je tome doprineo pad cena hrane u prethodnom periodu, verovatno zbog bolje poljoprivredne proizvodnje u odnosu na godinu dana ranije - kaže Kelić.

On, međutim, očekuje da će se taj trend promeniti.

- Mislim da će na jesen cene hrane ponovo početi da rastu. Sigurno ćemo imati i određeni efekat uvozne inflacije zbog globalnih kretanja - navodi on.

Ipak, smatra da trenutno nema razloga za dramatične procene.

- Ovi faktori su doprineli tome da Srbija u prethodna dva meseca ima jednu od nižih stopa inflacije u regionu, pa će to povući naniže i godišnji prosek. Ne verujem da će prosečna inflacija za celu godinu biti veća od pet odsto. Verovatnije je da će biti između tri i četiri procenta - ističe Kelić.

Kako dodaje, to ipak ne znači da građani neće osetiti novi rast cena.

- Krajem godine uvek je moguć novi cenovni udar. Zato godišnji prosek predstavlja statistički pokazatelj, ali ne govori nužno ono što će građani tada zaista osetiti. U ovom trenutku nema većih negativnih posledica, ali rizik da ih bude do kraja godine svakako postoji - navodi Kelić.

Govoreći o najavljenom povećanju cene električne energije, Kelić kaže da će ono sigurno imati uticaj na inflaciju, ali da ga ne vidi kao jedini ili presudni faktor.

- Apsolutno. To će se sigurno očitovati. Nisam sto odsto siguran koliko će, ako zaista budu izbori u oktobru ili novembru, kao što je Vučić najavljivao, vlast biti spremna da baš tada poveća cenu struje. Možda će prvo doći do delimičnog povećanja za privredu ili nečeg sličnog - kaže Kelić.

Kako dodaje, povećanje cene električne energije svakako će doprineti inflatornim pritiscima, ali ga ne vidi kao jedini faktor koji će uticati na kretanje cena.

- To će se svakako osetiti, ali će biti samo jedan od faktora, možda ne i najdominantniji, jer ni samo povećanje verovatno neće biti toliko drastično. Ali će svakako doprineti jednim delom - zaključuje Kelić.

Kelić smatra da će na kretanje inflacije u narednom periodu pre svega uticati međunarodni faktori, dok će mogućnosti domaćih institucija biti ograničene.

- Presudni će svakako biti međunarodni faktori. Koliko sam ispratio, Narodna banka Srbije još nije krenula u novo zaoštravanje monetarne politike, odnosno nije povećavala referentnu kamatnu stopu, jer očigledno još ne očekuje taj najveći inflatorni udar - kaže Kelić.

On podseća da bi dodatno povećanje referentne kamatne stope moglo da ima i negativne posledice po privredu.

- Zaoštravanje monetarne politike, odnosno povećanje referentne kamatne stope, može negativno da utiče na privredni rast, a čini mi se da je cilj vlasti da do kraja godine ostvari privredni rast od oko tri odsto. Zbog toga nisu mnogo krenuli u tom pravcu - navodi Kelić.

Kako dodaje, Narodna banka Srbije i dalje se oslanja na instrumente koje već koristi.

- I dalje se drže stabilnog deviznog kursa, praktično fiksnog kursa dinara. To im je jedan od glavnih instrumenata i za sada ostaju pri toj politici - kaže Kelić.

On ocenjuje da u ovom trenutku nema naznaka najnepovoljnijeg scenarija.

"Najgori scenariji su, globalno gledano, izbegnuti. Ali i dalje se krećemo u okvirima projekcija Međunarodnog monetarnog fonda, koje ukazuju na nešto sporiji privredni rast i nešto višu inflaciju, globalno, pa i u Srbiji. To ipak nije onaj najkatastrofičniji scenario od kojeg se strahovalo početkom godine", zaključuje Kelić.

Narodna banka Srbije Beograd

NBS

Vasko Kelić

inflacija

rast cena hrane