Postojeći reinvestiraju, novih nema - Šta nam otkriva nedavno objavljena struktura stranih investicija u Srbiji?

Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće - neto priliv u prvih pet meseci ove godine iznosio je 596 mil EUR, što je više nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio 438,9 mil EUR. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje sasvim drugačiju sliku.

Prema podacima Narodne banke Srbije, gotovo celokupan priliv rezultat je reinvestirane dobiti, odnosno profita koji su strane kompanije ostvarile u Srbiji i odlučile da ponovo ulože u svoje poslovanje. Istovremeno, neto priliv novog vlasničkog kapitala praktično ne postoji - iznosio je minus 10 mil EUR, dok je reinvestirana dobit dostigla 1,273 mlrd EUR.

Razliku do ukupnog neto priliva od 596 mil EUR umanjili su međukompanijski krediti, koji su bili negativni za 667 miliona evra.

Šta ovakvi podaci govore o stanju domaće privrede i investicionoj klimi za Insajder govore profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić i pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da je činjenica da strane kompanije reinvestiraju dobit u Srbiji pre pozitivan nego negativan signal.

- Da su želele, tu dobit su mogle da iznesu iz zemlje. To bi bio pokazatelj da ne razmišljaju ozbiljno o tome da ostanu u Srbiji. Međutim, kada neko započne posao, ne potroši svu ostvarenu dobit, već jedan deo ponovo investira, za mene je to dobar signal. Ne mislim da je to loše, naprotiv. Loše bi bilo da su dobit koju su ostvarili izneli iz zemlje - kaže Savić.

Objašnjava da reinvestiranje dobiti pokazuje da kompanije planiraju da nastave poslovanje u Srbiji.

- Da ne planiraju ozbiljno da ostanu u Srbiji, zadržali bi postojeće kapacitete i izvlačili novac dokle god je to moguće. Kada reinvestirate dobit, to znači da planirate da ostanete duže. To je potvrda da biznis funkcioniše dobro i da kompanija ostvaruje profit. Činjenica da taj novac nije izvučen iz Srbije, niti usmeren u matičnu ili neku drugu zemlju, već je ponovo uložen u proširenje proizvodnje u Srbiji, govori da kompanija računa na nastavak poslovanja ovde - kaže Savić.

Na pitanje da li gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala znači da Srbija postaje manje atraktivna za investitore ili je to pre svega posledica globalnih geopolitičkih okolnosti, Savić kaže da razloge prvenstveno ne vidi u domaćim prilikama.

- Rekao bih da to manjim delom ima veze sa Srbijom - kaže sagovornik Insajdera.

Savić smatra da Srbija i dalje ima određene prednosti u odnosu na zemlje u regionu kada je reč o privlačenju stranih investicija.

- Srbija možda ima i najbolje uslove među zemljama u ovom delu Evrope. Ima dosta prednosti, jer se, za razliku od nekih drugih zemalja koje su se opredelile isključivo za Evropsku uniju, Rusiju ili Kinu, nalazi u prilično dobroj poziciji. Sarađuje i sa Kinom i sa Evropskom unijom, imamo i ruske investicije, odnosno pitanje NIS-a koje još nije rešeno, kao i saradnju sa drugim zemljama - kaže on.

Savić ocenjuje da je gotovo potpuni izostanak novog vlasničkog kapitala pre svega posledica globalne neizvesnosti, a ne pogoršanja investicione pozicije Srbije.

- To je pre svega posledica geopolitičkih okolnosti. Danas je veoma teško predvideti kako će situacija izgledati za godinu ili dve, zbog čega je okruženje za nove investicije veoma nepovoljno. Investitori traže izvesnost, a nje trenutno nema - kaže Savić.

Kao primer navodi kompanije koje u velikoj meri zavise od energenata.

- Ako uzmete, recimo, Železaru Smederevo, koja koristi velike količine gasa, pitanje nije samo kolika će biti cena gasa, već da li će ga uopšte biti. Evropska unija može da donese različite odluke koje bi mogle da utiču na snabdevanje Srbije. To je samo jedan primer - objašnjava on.

Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost stvaraju ratovi i geopolitičke tenzije, koje utiču na cene energenata i transporta.

- Tu su rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku, mogućnost zatvaranja ključnih pomorskih pravaca, poput Ormuskog moreuza ili Sueckog kanala, što može da izazove rast cena nafte i troškova transporta. Cene nafte se menjaju iz dana u dan. Sve to investitorima šalje poruku da trenutno nije vreme za nove investicije - zaključuje Savić.

Savić kaže da investitori u ovakvim okolnostima moraju da računaju i na rizik od promena trgovinskih uslova.

- To je kao kada neko ima veliki kapital i želi da investira u proizvodnju, a postoji mogućnost da Evropska unija Srbiji uvede carine ili neka druga ograničenja. Naš najveći spoljnotrgovinski partner je Evropska unija i, ukoliko bi takve mere učinile da proizvodi iz Srbije više ne budu konkurentni na tom tržištu, postavlja se pitanje ko bi se u takvim okolnostima odlučio za novu investiciju - kaže Savić.

On dodaje da ga, upravo zbog brojnih neizvesnosti, ne iznenađuje izostanak novih ulaganja, već činjenica da postojeće kompanije i dalje reinvestiraju ostvarenu dobit.

- Za mene je iznenađenje da uopšte i reinvestiraju u Srbiji u ovom trenutku. Mi nemamo samo geopolitičke probleme, već i domaće. Pred nama su izbori i postoji politička neizvesnost - zaključuje Savić.

Savić naglašava da, kada govori o domaćim problemima, misli isključivo na njihov uticaj na ekonomiju i investicionu klimu.

- Govorim isključivo o stranim investicijama i ekonomiji, a ne o politici. Dok god postoji neizvesnost, teško je očekivati da će se neko odlučiti da ulaže. Strani investitori traže destinacije sa što manjim rizikom, bez obzira na to da li ulažu u proizvodnju ili u neke druge oblike imovine - kaže on.

Prema njegovim rečima, Srbija je u periodu stabilnijih međunarodnih i domaćih okolnosti bila atraktivna destinacija za strane investicije, dok današnje okruženje nosi znatno više rizika.

- Dok je geopolitička situacija bila povoljnija, a i domaće prilike stabilnije, Srbija je bila dobro mesto za investicije. Upravo zato me raduje činjenica da se dobit i dalje reinvestira. To znači da kompanije koje već posluju u Srbiji, uprkos svim nepovoljnim okolnostima, i dalje procenjuju da je rizik poslovanja ovde relativno manji nego u nekim drugim zemljama - zaključuje Savić.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije podseća da uprkos usporavanju privrede u Nemačkoj, koja je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, izvoz iz Srbije na to tržište poslednjih godina kontinuirano raste.

- Kada pogledate izvoz Srbije u poslednjih nekoliko godina, od kada se značajan deo Evropske unije, pre svega Nemačka, nalazi u stagnaciji, videćete da izvoz iz Srbije u tu zemlju kontinuirano raste. Nemačka je već pet-šest godina praktično u stagnaciji, ali naš izvoz raste - kaže Stanić.

Kako objašnjava, jedan od razloga je to što su kompanije koje posluju u Srbiji postale pouzdani dobavljači nemačke privrede.

- Kompanije osnovane nemačkim kapitalom, ali i druge koje su deo njihovih lanaca snabdevanja, pokazale su se kao pouzdani dobavljači nemačkim kompanijama, posebno u automobilskoj industriji, pre svega zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta - navodi Stanić.

Dodaje da su predstavnici nemačke privrede i ranije poručivali da, uprkos usporavanju nemačke ekonomije i političkim okolnostima u Srbiji, ne planiraju da napuste domaće tržište.

- Oni su rekli da, bez obzira na stagnaciju nemačke privrede i političku situaciju u Srbiji, ne odustaju od ovog tržišta. Zbog toga nastavljaju da obnavljaju industrijske kapacitete i proizvodna postrojenja u Srbiji, što podrazumeva i da deo ostvarene dobiti reinvestiraju - kaže Stanić.

Stanić ističe da se isti obrazac može uočiti i kod investitora iz drugih zemalja.

To se ne odnosi samo na nemačke kompanije. I italijanske, francuske i druge strane kompanije i dalje koriste prednosti poslovanja u Srbiji kako bi bile konkurentne na evropskom, ali i na međunarodnom tržištu. Roba koja dolazi iz Srbije cenovno je konkurentna, a njen kvalitet ne zaostaje - kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, razlog zbog kojeg je priliv novog stranog kapitala oslabio ne treba tražiti u promenama unutar srpske privrede, već pre svega u okolnostima u zemljama iz kojih investicije dolaze.

- Kada govorimo o stranim direktnim investicijama, problem nije u tome što se promenila unutrašnja struktura privrede Srbije. Problem je na izvoru i povezan je sa ekonomskom stagnacijom. Kompanije danas imaju manje novca za nova ulaganja, a više sredstava moraju da izdvajaju za održavanje postojećih kapaciteta kako ne bi zatvarale fabrike - objašnjava Stanić.

Dodaje da na investicione tokove značajno utiču i geopolitičke okolnosti.

- Tu je i geopolitička situacija. Na primer, kineske investicije su prošle godine, a i ove godine, praktično presahle. Njih gotovo da nema - kaže Stanić.

Stanić ocenjuje da je na odluke investitora mogla da utiče i neizvesnost oko statusa Naftne industrije Srbije (NIS).

- Moje mišljenje je da se dosta čekalo da se vidi kako će se razrešiti situacija oko NIS-a, odnosno da li će država pribegavati nekoj nepopularnoj meri, poput prinudnog preuzimanja ili nacionalizacije. To bi bio loš signal za investitore koji ne dolaze iz zapadnih zemalja - kaže Stanić.

On smatra da je izbegavanje takvog scenarija doprinelo stabilizaciji očekivanja investitora.

- Pošto je Vlada uspela to da izbegne i verovatno će tako ostati do kraja procesa, sada se očekuje novi talas kineskih investicija, dok se istovremeno čeka oporavak evropske privrede, kako bi se povećao i priliv investicija iz Evrope - navodi Stanić.

Odbacuje i tvrdnje da je Srbija iscrpela model razvoja zasnovan na privlačenju stranih investicija.

- Priče da smo taj model potpuno iscrpeli i da više nema smisla insistirati na stranim investicijama su besmislene. Veoma je teško da pojedinačna domaća kompanija bude konkurent multinacionalnim kompanijama. Ono što jeste moguće jeste da domaće firme postanu deo njihovih lanaca snabdevanja - kaže Stanić.

Stanić smatra da u uslovima slabijeg priliva stranih investicija Srbija mora više pažnje da posveti podsticanju domaćih ulaganja.

- Nikada nije ni bio cilj da se u potpunosti oslanjamo na strane investicije. U periodu kada je njihov priliv usporen, potrebno je jačati sposobnost domaćih privrednika da investiraju, odnosno podsticati domaći kapital i domaće investicije - kaže Stanić.

On ocenjuje da jedan od najvećih izazova ostaje nedovoljna uključenost domaćih mikro, malih i srednjih preduzeća u lance snabdevanja velikih kompanija.

- Kada su u pitanju kompanije iz Evropske unije, ta uključenost je veća, dok je kod kineskih investitora znatno manja. Zato moramo više da ulažemo u razvoj onoga što Nemci nazivaju Mittelstand – srednjih preduzeća, ali i manjih firmi sa značajnim ekonomskim potencijalom. Upravo su one dobavljači velikih kompanija, a istovremeno okupljaju mrežu manjih dobavljača - objašnjava Stanić.

Dodaje da je domaći kapital u kriznim vremenima stabilniji od stranog, jer je manje sklon povlačenju sa tržišta.

- Domaći kapital nije tako lako mobilan kao strani. Kada dođe do krize, strani investitor može da odluči da sredstva preusmeri u matičnu zemlju ili da zatvori pogon u Srbiji kako bi rešavao probleme na drugim tržištima. Domaći kapital ostaje ovde - kaže Stanić.

Međutim, ističe da je za veći obim domaćih investicija neophodno unaprediti poslovni ambijent.

- Da bi domaći kapital bio više uključen u investiranje – a naša privreda ostvaruje profite iz godine u godinu – potrebno je povećati sigurnost ulaganja. Morate povećati predvidivost tržišta, pravosudnog, zakonodavnog i administrativnog sistema. Takođe, morate voditi računa o korupciji i sivoj zoni, odnosno boriti se protiv njih, kako bi ljudi zaista videli perspektivu za ulaganje - zaključuje Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.