Kako prepoznati prevaru kada mejl izgleda kao da je stigao iz državne institucije?

Oprez ukoliko vam je prethodnih dana stigao mejl od Geodetskog zavoda u kojem se traži uplata novca za "Specifikaciju po ugovoru". Iz nadležnih institucija naglašavaju da je u pitanju pokušaj prevare zloupotrebom adrese RGZ-a na građane da ne postupaju po primljenim instrukcijama.

Elektronske poruke u kojima se traži uplata novca za navodne ugovore, prethodnih dana stizale su na mejl adrese građana u ime Geodetskog zavoda. Iz te institucije pojašnjavaju o kakvoj vrsti prevare je reč.

- Ističemo da navedene poruke nisu poslate iz informacionog sistema Republičkog geodetskog zavoda, niti je navedeni nalog kompromitovan. Reč je o pokušaju prevare falsifikovanjem podataka o pošiljaocu, kako bi poruka izgledala kao da je poslata sa zvanične adrese institucije. Geodetski zavod sa adrese dmspodrska@rgz.gov.rs nije slao nikakve račune niti zahteve za uplatu - naveo je RGZ.

Policija je u saradnji sa tužilaštvom pokrenula istragu kako bi se otkrilo ko stoji iza napada. Stručnjaci objašnjavaju da hakeri namerno biraju javne institucije, jer računaju da građani retko sumnjaju u njihove zvanične poruke, što im, kažu, olakšava da sakriju pravi trag.

Stručnjak za sajber bezbednost Aleksndra Krstić kaže da se pošiljalac u sadržaju pozivao na konkretan ugovor koji je mogao lako da se proveri na zvaničnom sajtu odnosno portalu institucije.

- U tom slučaju bi bilo bolje da se umesto klika na link ode direktno na veb sajt i proveri da li je taj ugovor važeći i da li je aktivna procedura koja je u samom mejlu opisana i da li je stvarno potrebna akcija od strane krajnjih korisnika - objasnila je Krstićeva.

Ako sumnjate da ste prevareni ili ste novac već uplatili, savetuju da se obratite banci. Međutim, finansijski gubitak nije jedina opasnost – neoprezan klik otvara vrata i za krađu ličnih podataka.

- Može biti link koji će preusmeriti korisnika na recimo neku drugu platformu ili stranicu, potencijalno lažnu naravno, na kojoj će zahtevati da unese neke dodatne podatke poput svojih ličnih identifikacionih podataka ili podataka o računu, platnoj kartici ili da izvrše neku transakciju koja će prosto biti usmerena gde mi ne bismo želeli, a nismo to ni znali - navela je Krstićeva.

Iako se sporne transakcije brzim reagovanjem mogu obustaviti, garancije za povrat novca, kažu, nema.

Stručnjaci poručuju da pre svakog klika proverite od koga poruka stiže, da li takve usluge uopšte koristite i da li vas poruka požuruje da odmah otvorite fajl ili uplatite novac.