Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Zaposlenje iz penzije može da bude rizično - Ko sme da radi, a kome PIO fond obustavlja isplatu?
Komentari
Ilustracija (Foto: Robert Kneschke/shutterstock.com)
Dok jedni nastavljaju da rade iz preke finansijske potrebe, drugi to čine kako bi ostali aktivni i izbegli socijalnu izolaciju. Međutim, pravila rada nakon penzionisanja nisu ista za sve.
Dok jedni mogu slobodno da rade i usput čak i uvećaju svoju već stečenu penziju, drugi zbog nepoznavanja zakona rizikuju da ostanu bez svojih mesečnih primanja.
O tome ko sme da radi, pod kojim uslovima, kako se kreću pravila za različite kategorije penzionera i na šta posebno treba obratiti pažnju, za Blic govore dr Snežana Šantić iz Udruženja penzionera "Stari grad" i advokat Srđan Arbutina.
- Nije lako biti penzioner u Srbiji danas - započinje razgovor dr Snežana Šantić, ističući da su ekonomski razlozi na prvom mestu, ali da je potreba za socijalizacijom pođednako važna.
- Četiri zida - to nije dobro. Zidovi ne znaju ni da plaču ni da se smeju kad ostanete sami. Zato insistiram na tome da penzioneri izlaze iz kuće i da budu aktivni. Mnoge firme dolaze u naše savetovalište na Starom gradu jer im trebaju penzioneri. Oni znaju posao, odgovorni su, poštuju radno vreme i hijerarhiju, što je poslodavcima važno - kaže ona.
Najčešće se radi o poslovima u velikim trgovinskim sistemima koji nisu visoko intelektualni, ali omogućavaju penzionerima da dopune svoj budžet, radeći četiri ili osam sati dnevno.
Advokat Srđan Arbutina objašnjava da je zakonska regulativa kompleksna i da pravo na rad i način angažovanja direktno zavise od toga kojoj kategoriji penzionera pripadate.
Prva kategorija su starosni penzioneri. Za one koji su penziju stekli po osnovu starosti (ispunjenjem starosne granice i godina staža), ograničenja gotovo da ne postoje.
Ilustracija (Foto: Rawpixel/shutterstock.com)
Limit za porodične penzionere
U drugoj kategoriji su invalidski penzioneri, koji se suočavaju sa najrigoroznijim pravilima.
Po zakonu, invalidska penzija se dobija kada je osoba potpuno nesposobna za rad. Invalidski penzioneri ne smeju da zaključe klasičan ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme. Ukoliko bi to učinili i bili prijavljeni na obavezno osiguranje, PIO fond bi pokrenuo postupak i to bi moglo dovesti do potpunog obustavljanja invalidske penzije.
Izuzetakje da mogu da budu angažovani isključivo van radnog odnosa, odnosno preko ugovora o delu. Izuzetak su i profesionalna vojna lica i policajci koji mogu raditi i nakon invalidske penzije, ali isključivo u drugoj delatnosti.
Porodični penzioneri takođe mogu da rade, ali pod uslovom da njihova primanja ne pređu zakonski definisan limit.
Da ne bi izgubili pravo na porodičnu penziju, mesečni prihod od rada ne sme preći iznos minimalne mesečne osnovice (odnosno neoporezivi deo ličnog dohotka koji propisuje Poreska uprava), a koji za ovu godinu iznosi 51.297 dinara.
Ova kategorija ne može da zaključi ugovor o radu, već isključivo rade preko ugovora o delu do pomenutog iznosa.
Budući da se ovaj limit svake godine menja i raste, penzioneri moraju redovno da prate ove izmene kako ne bi ugrozili svoja primanja.
Kako se povećava penzija?
Penzioneri koji rade imaju pravo da traže preračun i uvećanje svoje penzije, ali tu postoji nekoliko važnih pravila i zabluda.
Da bi podneli zahtev za reviziju rešenja o penziji u PIO fondu, penzioneri moraju ostvariti najmanje godinu dana (12 meseci) neprekidnog staža kod poslodavca koji je uredno plaćao doprinose.
Ilustracija (Foto: Dmitry Kalinovsky/shutterstock.com)
- To ne funkcioniše tako - objašnjava dr Šantić. - Revizija se radi na prvobitno rešenje koje su dobili kada su prvi put otišli u penziju. Radi se kompletan preračun celokupnog radnog staža ispočetka, tako da povećanja nisu drastična, ali je svaki dinar dobrodošao.
Postoji još jedan limit: sve preko 45 godina ukupnog radnog staža se zakonski ne računa u penziju, pa se preko tog limita dalji rad u smislu povećanja penzije praktično ne isplati.
Siva zona - Kako sami sebi "jedemo" penziju
Veliki problem na tržištu rada predstavlja siva zona, gde poslodavci deo zarade uplaćuju na račun, a deo daju "na ruke".
- Sve što niste uplatili u PIO fond, sutra se uopšte ne računa u vašu penziju - upozorava dr Šantić. - Razumem da je u pitanju gašenje požara, da je teško živeti i da je sve skupo, pa ljudima treba novac odmah. Ali ako vam poslodavac ne plaća kompletne doprinose, vi ste u startu sami pojeli deo svoje penzije.
Zakon o radu i srodni propisi nisu do kraja i najpreciznije regulisali sve oblasti rada penzionera, posebno kada je reč o samostalnom radu.
Da bi penzioner samostalno prodavao kolače, davao časove ili obavljao sitne zanatske usluge, zakonski mora da otvori firmu, što sa sobom nosi visoke troškove i proceduru koja se većini uopšte ne isplati.
Gosti zaključuju sa jasnim preporukama za sve starije građane koji planiraju da nastave sa radom:
*Radite dokle god možete: Ako vas služi fizičko, emotivno i opšte zdravstveno stanje, radite i budite aktivni među ljudima.
*Edukujte se o svojim pravima: Penzioneri često slabije poznaju pravo i nove tehnologije. Iskoristite mogućnosti besplatne pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, savetovalištima udruženja ili se posavetujte sa advokatom pre nego što potpišete bilo kakav ugovor.
Firme:
Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje
Opštinsko udruženje penzionera Stari grad Beograd
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.