Privredni rast Srbije u 2026. ostaje na 2%, najniža stopa među zemljama Zapadnog Balkana

Iako je energetski šok izazvan ratom na Bliskom istoku – koji izgleda da je okončan – podigao inflaciju, i iako međunarodno okruženje ostaje izazovno, rast u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi ostaje snažan. To važi i za većinu istočnih članica EU. Iako će cene energije – a samim tim i inflacija – verovatno u doglednoj budućnosti ostati više nego pre rata, nema znakova inflatornog šoka sličnog onom koji je usledio nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Ovo su glavni nalazi nove letnje prognoze Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) za 23 zemlje regiona.

- Ovo, međutim, zavisi od toga da li će sukob sa Iranom izbeći novu eskalaciju, da li će Ormuski moreuz ostati otvoren i da li će se energetska tržišta vratiti u normalu . kaže Ričard Grivson, zamenik direktora wiiw-a i glavni autor letnje prognoze.

Pored ovih geopolitičkih izazova, zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) suočavaju se sa strukturnim problemima, kao što su gubitak industrijske konkurentnosti, pojačana konkurencija iz Kine i pad stranih direktnih investicija.

. Rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi pokreće pre svega lična potrošnja, koja se veoma pozitivno kretala zahvaljujući snažnom rastu realnih zarada poslednjih godina, iako zamah sada slabi - objašnjava Grivson.

Priliv sredstava EU i ulaganja u odbrambenu industriju takođe igraju pozitivnu ulogu.

- Ipak, industrijski sektor CIE, koji je tesno povezan sa Nemačkom, i dalje se muči zbog krize u nemačkoj proizvodnji i sopstvenih unutrašnjih izazova - kaže Grivson.

Za 2026. godinu, wiiw prognozira prosečan rast od 2,2% za istočne članice EU, što je blaga korekcija naniže od 0,1 procentnog poena u odnosu na prolećnu prognozu. Očekuje se da će rast u 2027. godini blago ubrzati na 2,4%, što je za 0,1 procentni poen više nego što je predviđeno u proleće.

Sve u svemu, očekuje se da će članice EU iz ovog regiona ove godine rasti oko tri puta brže od evrozone (0,7%), a u 2027. godini, sa 2,4%, najmanje dva puta brže od evrozone (jedan odsto).

Rumunija se izdvaja kao negativan izuzetak – očekuje se da će njena privreda ove godine blago opasti, za oko 0,1%. Ovaj slab izgled odražava stroge mere fiskalne konsolidacije koje je vlada uvela kao odgovor na velike budžetske deficite nagomilane prethodnih godina, kao i tekuću političku neizvesnost u zemlji. I Slovačka će verovatno zabeležiti skroman rast od 0,5% u 2026. godini, pre nego što se u 2027. godini oporavi na 1,6%.

Mađarska će, nasuprot tome, verovatno rasti 1,7% ove godine, nakon pobede Petera Mađara i njegove stranke Tisa na prolećnim parlamentarnim izborima, a 2,6% u 2027. godini. Zemlja će moći da ostavi iza sebe privrednu stagnaciju iz poznih godina Orbanove vladavine, navodi se u letnjoj prognozi. Poljska je ponovo lider rasta među istočnim članicama EU, sa 3,7% ove i 2,9% naredne godine.

Za šest zemalja Zapadnog Balkana projektuje se prosečan rast od 2,5% u 2026. godini, koji bi u 2027. godini trebalo da poraste na 3%. Turska bi, s druge strane, trebalo da poraste 3,3% u 2026. i 3,9% u 2027. godini.

Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i stručnjak za Severnu Makedoniju i Srbiju, u letnjoj prognozi navodi da privredni rast Srbije ostaje slab.

- Međugodišnji rast BDP-a u prvom kvartalu 2026. iznosio je 3,2%, što je najviša stopa od kraja 2024. godine. Međutim, taj rezultat može biti varljiv, jer je u velikoj meri posledica niske baze iz prethodne godine. Sezonski prilagođen rast u odnosu na prethodni kvartal iznosio je svega 0,2%, što na godišnjem nivou odgovara stopi manjoj od jedan odsto. Potrošnja je bila jedina značajnije snažna komponenta, sa međugodišnjim rastom od oko pet odsto, dok su izvoz i investicije bili znatno slabiji - ističe Jovanović.

Prvi podaci za drugi kvartal ukazuju na slična kretanja. Industrijska proizvodnja je u aprilu porasla za 3,4% u odnosu na isti mesec prošle godine, što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na početak godine, ali je gotovo u potpunosti posledica nastavka rada NIS-a (jedine rafinerije nafte u zemlji), koji početkom godine nije bio u funkciji.

Zbog toga je wiiw zadržao prognozu privrednog rasta za 2026. godinu na 2%, što je najniža stopa među zemljama Zapadnog Balkana.

- Inflacija je donekle ubrzala, ali znatno manje nego u većini zemalja u okruženju. U aprilu je godišnja stopa inflacije iznosila 3,3%, što je niže nego u većini susednih država. Jedno od mogućih objašnjenja jeste rana odluka vlasti da ograniči cene naftnih derivata, zahvaljujući čemu je rast cene dizela nakon napada na Iran zadržan na oko deset odsto. Ipak, mesečna inflacija u aprilu bila je relativno visoka i iznosila je 0,8% – najviše u gotovo godinu dana i približno deset odsto na godišnjem nivou kada se preračuna. To ukazuje da bi godišnja inflacija mogla dodatno da ubrza u narednim mesecima. Stoga smo zadržali prethodnu prognozu inflacije za 2026. godinu na 4,5% - piše Branimir Jovanović.

Ekonomska situacija u Ukrajini, nasuprot tome, ostaje mnogo teža. Kao što je predviđano u proleće, wiiw i dalje očekuje da će privreda u celoj 2026. godini rasti svega jedan odsto, uz ubrzanje rasta na 2,5% u 2027. godini.

Kao posledica žestokih ruskih vazdušnih napada na energetsku infrastrukturu zemlje i nestanaka struje koji su usledili, ekonomski učinak je u prvom kvartalu 2026. godine opao za 0,5% na godišnjem nivou. Blokada Ormuskog moreuza dovela je do toga da je privredu pogodio i rast cena goriva i đubriva, čiji uvoz je Kijev i dalje u velikoj meri zavistan.

Rusija se takođe suočava sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama. Za 2026. godinu wiiw prognozira samo marginalan rast od 0,6% za tu zemlju, što predstavlja korekciju naniže od 0,3 procentna poena u odnosu na prolećnu prognozu. Očekuje se da će rast u 2027. godini ubrzati na 1,3%, iako i ovo predstavlja korekciju naniže od 0,2 procentna poena. Uprkos privremeno višim prihodima od izvoza energije usled sukoba sa Iranom, Rusija ostaje čvrsto zarobljena u stanju izražene ekonomske stagnacije.