Šta predviđaju nove preporuke MMF-a za blok tarife

Iako je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nedavno ocenio da je Srbija ispunila sve reformske i kvantitativne cilje u predviđenim rokovima, što je dovelo do toga da je sprovođenje ekonomskog programa ostalo snažno uprkos spoljnim izazovima, definisao je i određenje sugestije. Te sugestije imaju cilj da se ovakav smer ekonomske aktivnosti nastavi kako bi se projektovani rast od 2,8% BDP za ovu godinu realizovao. Da bi se nastavio, Vlada Srbije bi, između ostalog, u narednom periodu trebalo da nastavi sa reformama u određenim sektorima, posebno u energetskom.

Tako bar stoji u Izveštaju ove međunarodne institucije, a da su one relevantne, pokazuje i to što je srpska vlada prihvatila instrukcije i dodatno ih precizirala kao deo svojih obaveza, koje bi trebalo do kraja ove godine da realizuje.

One najvažnije, što se bar tiče građana, vezane su za blok tarife, odnosno spuštanje granica za prelazak u skuplju zonu ali i eventualnoj promeni cene kilovata u skladu sa inflacijom. Taj, ali i drugi nedostaci koje je uočio MMF, Vlada je prihvatila i dodatno razradila da bi se rešenje našlo u svim sektorima, posebno u onom delu koji se odnosi na energetiku, za koju je MMF objasnio da je ključno pitanje.

- Regulisane tarife za električnu energiju (ka povratku troškova uz zaštitu ranjivih domaćinstava) je izuzetno važno. Sprovođenje plana restrukturiranja za EPS napreduje, ali sporo. Vlast bi trebalo brzo da usvoji i sprovede vremenski ograničen plan za racionalizaciju radne snage EPS-a i usluga. Takođe potreban je uporediv plan za državno preduzeće za distribuciju električne energije (EDS). Blagovremena implementacija je potrebna kako bi se poboljšala operativna efikasnost, obuzdale potencijalne obaveze i podržala održivost sektora - stoji između ostalog u Izveštaju MMF- a.

Ovakve ocene, posebno vezane za promene u načinu obračuna električne energije, u nestabilnim vremenima, u kojima se na globalnom nivou traže rešenja da se zaštiti energetska bezbednost, uslovile su da i vlast u Srbiji definiše svoje okvire i reši rebus da se ne bi ugrozila stabilnost ovog sistema.

- Ostajemo posvećeni jačanju energetskog sektora Srbije. Naše politike imaju za cilj osiguranje energetske bezbednosti, povraćaj troškova, fiskalni prostor za neophodna ulaganja i poboljšanje energetske efikasnosti i upravljanja državnim preduzećima, uz istovremeno ublažavanje fiskalnih rizika. Posvećeni smo redovnom indeksiranju tarifa za električnu energiju domaćinstava u skladu sa inflacijom i nameravamo da predložimo sledeću indeksaciju do kraja 2026. godine. Takođe planiramo da preispitamo trenutnu strukturu blok tarifa i da predstavimo opcije reforme do kraja avgusta 2026. godine. Pri tom, nastavićemo da koristimo i blok tarife koje nude niže cene električne energije ispod utvrđenog praga potrošnje. Naše proširenje programa prošle godine za podršku energetski ranjivim potrošačima sa 75.000 na 195.000 korisnika ojačalo je mrežu bezbednosti. Ukupni troškovi programa za podršku energetski ranjivim potrošačima iznose 3,3 milijarde dinara. Možda ćemo razmotriti dalje proširenje, kroz korišćenje fiskalnih resursa, programa podrške energetski ranjivim potrošačima u nepovoljnom scenariju cena energije - stoji između ostalog u Izjavi o merama MMF Vlade Srbije.

Za one koji nisu pročitali izveštaj MMF, mere vezana za tarife, po njihovom mišljenju, uslov su za stabilnost energetskog sistema i njegov opstanak. Ta realnost, bar kada je reč o blok tarifama, poslednji put je ugledala svetlost dana, prošle godine, takođe po preporuci MMF-a, kada je spuštena granica za prelazak u skuplju zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat sati.

Prva je zelena zona, koja označava racionalnu potrošnju do 350 kilovat-sati mesečno, i gde su cene najniže. Druga je plava, koja pokriva umerenu potrošnju u opsegu od 351 do 1.200 kilovat-sati.Treća je crvena zona, koja predstavlja tarifu za veliku potrošnju, preko granice od 1.200 kilovat-sati, gde se struja naplaćuje po dvostruko većoj ceni u odnosu na plavu zonu.

Postoje naznake da drastičnog smanjenja granica neće biti. Naznake postoje i da bi do kraja godine moglo da dođe do korekcija cena struje za domaćinstva, i to u skladu sa inflacijom, na čemu insistira MMF, a Vlada Srbije ne negira takav scenario.

- U skladu s tim, očekuje se postepeno povećanje cene električne energije, koja će pratiti inflaciju. Posvećeni smo redovnom indeksiranju tarifa za električnu energiju domaćinstava u skladu sa inflacijom i nameravamo da predložimo sledeću indeksaciju do kraja 2026. godine - navodi se u Izjavi Vlade o merama MMF-a.

Suština pristupa MMF-a u ovoj kao i prethodnim revizijama aranžmana svodi se na stav da cene struje za domaćinstva moraju da prate stvarne troškove proizvodnje i distribucije.

- Država ne treba veštački da drži niske cene za sve građane, već da pusti da cene na tržištu motivišu ljude na štednju energije. Socijalna pomoć mora biti usmerena direktno ugroženim porodicama, umesto da se kroz niske cene struje pomaže i onima koji imaju novca za veliku potrošnju - naveo je MMF.

Čini se da država nema mogućnosti da veštački drži niske cene jer, po konstataciji MMF-a, mogla bi da ugrozi energetsku bezbednost. Ta bezbednost mogla bi da se naruši i ako se ne ubrza restrukturiranje EPS-a i bolje upravljanje i to pre planiranih velikih investicija ali i ako nema uporedivog plana za distribuciju električne energije (EDS).

Ako je suditi po Izjavi o merama MMF srpske vlade, čini se da će se i u ovom segmentu doći do promena.

- Cilj nam je da ubrzamo sprovođenje plana restrukturiranja EPS-a, uključujući i početak optimizacije broja zaposlenih u pomoćnim funkcijama do početka 2027. godine. Da bismo poboljšali operativnu efikasnost Elektrodistribucije Srbije angažovali smo eksterne konsultante za pripremu plana restrukturiranja EDS-a, koji nameravamo da usvojimo do kraja juna 2026. godine - navela je Vlada Srbije.