Peščana mušica prenosi različite zarazne bolesti - Pokrenuta aplikacija za rano upozoravanje na rizik od ovog insekta

U okviru Međunarodnog naučnog projekta CLIMOS, u kojem su učestvovali istraživači iz Srbije, 31. maja pokrenut je sistem za rano upozoravanje na rizik od peščanih mušica za celu Evropu, Tursku i Izrael.

U pitanju je aplikacija koja je jednostavna za korišćenje, a koju mogu da koriste lekari, veterinari i njihova udruženja, institucije javnog zdravlja, ali i svi mi koji smo zabrinuti oko pojave ovih nedovoljno poznatih mušica.

Peščane mušice, odnosno flebotomine ili papataći, su mali insekti, do tri puta manji od komarca, koji žive u toplim krajevima Mediterana i južne Evrope – i koji se danas, usled klimatskih promena, sele i u severnije krajeve, uključujući i Srbiju.

Ovi sićušni insekti hrane se krvlju i tako prenose zarazne bolesti, uključujući i lajšmaniozu, što ih čini važnim za javno zdravlje.

Sistem za rano upozoravanje nastao je na osnovu višegodišnjih istraživanja, koja su podrazumevala razvoj klimatskih modela zasnovanih na istorijskim podacima, i terenskom radu tokom 2023. i 2024. godine, kada je prikupljeno i analizirano nešto više od 94.000 peščanih mušica i zaraznih patogena koje one nose.

Rezultati pokazuju da su peščane mušice sve prisutniji vektor različitih zaraza, kako u Srbiji, tako i širom Evrope.

Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi.Kako se peščane mušice hrave krvlju, u riziku od bolesti koje one prenose su ljudi i životinje.U Evropi su bolesti koje one prenose zonootske, odnosno ne mogu se preneti direktno sa čoveka na čoveka, nego traže životinju kao prenosioca.

Istraživanja pokazuju da su peščane mušice svaštojedi kada je prehrana krvlju u pitanju, međutim glavni i najčešći prenosioci bolesti koje one prenose – lajšmanioze i različitih virusa (tzv. flebovirusa) su psi, pa zatim glodari i divlje životinje.
Promene klime i otopljavanje koje donose klimatske promene čine da je sve više krajeva koje klimatski pogoduju razvoju peščanih mušica, pa ih ili već nalazimo u krajevima u kojima nisu postojale do sada, kao na primer u Austriji ili Nemačkoj, ili im se broj i vrste menjaju, povećavaju i umnožavaju u odnosu na prošla osmatranja.

Tokom realizacije projekta CLIMOS osmatranja su vršena i u Srbiji, tokom sezone 2024. godine.

Slično vremenskim prognozama, CLIMOS aplikacija daje informaciju o pogodnosti klimatskih uslova za postojanje peščanih mušica na dan kada je otvarate, i u bliskoj prošlosti i budućnosti – jednu i dve nedelje pre i posle – u vidu mapa u bojama koje označavaju nivo rizika od postojanja flebotomina u lokalnim administrativnim jedinicama, regionima ili kod nas oblastima.Ovaj rizik je dat u odnosu na grupe podvrsta peščanih mušica koje mogu da prenose tri vrste lajšmanioze koje su rasprostranjene u Evropi.
Deo aplikacije koji pokazuje trenutni rizik od pojave flebotomina namenjen je svima.
Iste te informacije mogu i trebalo bi da koriste i lekari i ustanove javnog zdravlja i veterinari, veterinarske asocijacije i klinike, da se sa jedne strane pripreme na bolesti koje mogu da se pojave u njihovim ustanovama u ovim toplim mesecima, a sa druge strane da sami upozore i obaveste svoje korisnike i širu javnost kako da se zaštite.


Idealan ishod ovakvih projekata jeste da u nekom trenutku informacije o vektorima, uključujući tu i peščane mušice, postanu deo standardnih aplikacija za vremensku prognozu koje imamo u svojim telefonima i da budu deo javnih informacija koje su vezane za vremenske prognoze u medijima.


Projekat CLIMOS je Horizont Evropa istraživački i razvojni projekat u oblasti zdravlja koji je trajao od 2022. do 2026. godine, a koji su finansirale Evropska komisija i Britanska agencija za istraživanje i razvoj.

Na njemu je radilo 29 partnerskih organizacija iz 16 zemalja, od kojih su 19 akademske institucije, 6 privatne istraživačke institucije ili mala i srednja preduzeća, jedna nevladina organizacija i 3 ministarstva zdravlja (italije, Turske i Izraela).
8 saveta iz brošure CLIMOS

Međunarodni naučni projekat CLIMOS

Horizont Evropa

Evropska komisija

Britanska agencija za istraživanje i razvoj

dr Suzana Blesić

peščana mušica

zarazne bolesti