Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Sve više stranih radnika u Srbiji - Kako domaći nezaposleni da dobiju prednost kod poslodavaca
Komentari
Ilustracija (Foto: CoolKengzz/shutterstock.com)
Upućeni kažu da je taj broj i veći jer ima radnika koji rade i na crno. Rade uglavnom u građevinarstvu, kao vozači, dostavljači hrane.
Mnogi "zaobilaze" propise
Naglo povećanje uvoza radne snage pravda se nedostatkom domaćih radnika na tržištu rada.
Sindikati to gledaju kroz drugačije naočare. Upozoravaju da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) trenutno ima oko 350.000 nezaposlenih i da bi država morala prvo njih da zaposli, pa tek onda da uvozi strane radnike.
I ta brojka, kako kažu, nije konačna jer se mnogi ne prijavljuju na biro za nezaposlene.
Ranije je Nacionalna služba za zapošljavanje imala preciznije podatke, jer su se uglavnom svi nezaposleni prijavljivali kako bi overili zdravstvenu knjižicu.
Međutim, to se promenilo te ukoliko nezaposleni imaju i člana porodice koji je zaposlen, zdravstvenu knjižicu overavaju preko njega.
Inače, poslodavci su dužni da pre angažovanja stranih radnika kontaktiraju Nacionalnu službu za zapošljavanje i provere da li ima domaćih radnika sa potrebnim kvalifikacijama.
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kaže da poslodavci zaobilaze tu obavezu.
- Mislim da se i tu manipuliše i da se poslodavci ne pridržavaju propisa. Moćni lobi sveta kapitala kroji pravila gde im je samo važno da što jeftinije prođu. Dolazi nam radna snaga sa tržišta gde je plata od 500, 600 EUR san. Oni dolaze na naše tržište i prave nelojalnu konkurenciju nezaposlenima, ali i radnicima u Srbiji - rekao je Vuković za RT Balkan.
Veliko raslovajanje u društvu
Stranim radnicima koji dolaze iz Pakistana, Bangladeša plata od 600 EUR jeste san, dok taj iznos građanima Srbije ne može da obezbedi dostojanstven život i podmiri realne troškove života.
Vuković upozorava i na veliko raslojavanje u srpskom društvu, ističući da je nejednakost danas velika.
- Ta nejednakost između najbogatijih i najsiromašnijih sve više raste. Imamo sve veći broj onih kod kojih se koncentriše bogatstvo, a veliki broj ljudi koji rade u nedostojanstvenim uslovima – siromašni su. Nejednakost je velika u Srbiji. To pokazuje da se onaj ko je nosilac kapitala bogati na račun jeftine radne snage, kako domaće tako i inostrane - priča Vuković.
Ilustracija (Foto: Kai Pilger from Pixabay)
- Ukoliko imate nezaposlene čija struka se trenutno ne traži na tržištu rada, država je u obavezi da radi prekvalifikacije i da zaposli te ljude. Neko je završio za prevodioca, ali nema posla, onda NSZ treba da radi dokvalifikacije i prekvalifikacije - naveo je on.
Novi pregovori za dovođenje stranaca
Da država ne planira da "zakoči" sa dovođenjem stranih radnika najbolje govore sve intenzivniji pregovori o radnoj mobilnosti sa mnogim zemljama, a prva zemlja s kojom se pregovara u tom pravcu je Uzbekistan.
Sa njima se očekuje potpisivanje Sporazum o radnoj mobilnosti krajem godine.
Da li će biti pregovora i sa drugim zemljama, još se odlučuje.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je cilj budućih sporazuma da sve radne migracije budu u legalnim okvirima.
Strani radnici lako dobiju takozvanu vizu D, koja im je neophodna da dođu u Srbiju da rade, najviše do 180 dana. Nakon toga moraju da dobiju jedinstvenu dozvolu za rad i boravište, koja može da traje najviše tri godine.
Zakon pojednostavio proceduru
Maksimalno je pojednostavljeno dobijanje dozvole za rad i boravište. Od 2024. godine na snazi izmene Zakona o zapošljavanju stranaca koje su pojednostavile proceduru.
Ilustracija (Foto: aslysun/shutterstock.com)
Kada dobiju radnu dozvolu strani radnici mogu i da menjaju poslodavce, što ih je izjednačeno sa pravima domaćih radnika.
I dok u Srbiju dolaze strani radnici, građani Srbije odlaze u inostranstvo da rade. Mnogi se sele sa porodicama.
Sve se češće govori o zameni stanovništva i planu EU da privuče stanovništvo sa Balkana, posebno mlade, da se taj prostor isprazni da bi se tu naselili neki drugi.
Evropska unija donosi novi paket mera koji predviđa rigorozniju kontrolu migracija, brže deportacije odbijenih tražilaca azila, ali i otvaranje takozvanih "centara za deportaciju" u trećim državama.
Zemlje u kojima se pominje otvaranje takvih centara su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, a nije isključena i Srbija, odnosno već se pominje i tzv. Kosovo.
Firme:
Nacionalna služba za zapošljavanje Kragujevac
Savez samostalnih sindikata Srbije Beograd
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.