Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Proizvodnja pčelinjeg otrova zahtevna ali isplativa - Kilogram košta i do 120.000 USD
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/PollyDot)
Iako ga većina ljudi povezuje isključivo s bolnim ubodom, u kontrolisanim uslovima i pravilnoj primeni pokazuje niz potencijalnih koristi.
Njegov najvažniji aktivni sastojak je melitin, spoj koji ima snažno protivupalno delovanje, podstiče regeneraciju tkiva i proizvodnju kolagena.
Upravo zbog tih svojstava pčelinji otrov sve više pronalazi primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, od terapija za upalne procese do krema koje ciljaju smanjenje bora.
Istovremeno, naučna istraživanja ispituju njegov potencijal u ozbiljnijim medicinskim područjima, uključujući i delovanje na određene vrste tumorskih ćelija.
Iz Srbije izvoz u Nemačku
Zahvaljujući angažovanju Zorana Radosavljevića iz Svrljiga, otvorena je mogućnost izvoza apitoksina na nemačko tržište, prenosi SPOS.
Pčelari Srbije godinama su se suočavali sa problemima plasmana i zakonske regulative pčelinjih proizvoda.
Pčelari Srbije godinama su se suočavali sa problemima plasmana i zakonske regulative pčelinjih proizvoda.
Nedavno je, zahvaljujući inicijativi i angažovanju predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Zorana Radosavljevića iz Svrljiga otvorena mogućnost legalnog izvoza apitoksina na nemačko tržište.
Kako je preneo SPOS. Radosavljević, koji je ujedno i direktor Doo Pčela-Komerc iz Svrljiga, obezbedio je otkup prvih pet kilograma pčelinjeg otrova.
Kupac iz Nemačke postavio je uslov za izvoz da apitoksin sadrži najmanje 65 % melitina.
Posao redak i težak
A kako izgleda prikupljanje pčelinjeg otrova "na terenu"?
Na jednom pčelinjaku u Bilju u Hrvatskoj, okruženom zujanjem desetina hiljada pčela, pčelar Slaven Pajnić svakodnevno radi posao koji je istovremeno redak i izuzetno zahtevan - sakupljanje pčelinjeg otrova.
- U ovom pčelinjaku trenutno sakupljam otrov - započinje Pajnić, pokazujući redove košnica.
Ilustracija (Foto: Fotokostic/shutterstock.com)
Iako broj košnica može da zvuči impresivno, količina dobijenog otrova iznenađujuće je mala.
- Za kilogram otrova potrebno je oko 200 košnica tokom jedne sezone - objašnjava.
Ta sezona traje od ranog proleća do jeseni, najčešće od marta ili aprila pa sve do septembra.
Sakupljanje pčelinjeg otrova nije svakodnevni posao. Pčele trebaju vreme da ponovo proizvedu otrov, pa se isti roj može "koristiti" tek svakih pet do šest dana.
- Dolazimo u cik zore, jer je tada najveći broj pčela u košnici - kaže Pajnić.
Proces, kako kaže, traje između pola sata i sat vremena, a uključuje posebnu aparaturu - drveni okvir s metalnim žicama kroz koje prolaze blagi električni impulsi.
Ti impulsi podstiču pčele da ubodu površinu ispod sebe i ispuste otrov. Ključ je u detalju - ispod žica nalazi se staklo prekriveno tankom folijom.
- Pčela ubada kroz foliju u staklo, ali žaoka ne ostaje unutra, tako da ne ugiba - pojašnjava.
Opasna materija za laike
Nakon završetka procesa, otrov ostaje na staklu u tečnom obliku, a zatim se suši i pretvara u fini prah koji se kasnije struže i prikuplja.
Iako je reč o prirodnom proizvodu, pčelinji otrov nije bezazlen. Njegova obrada zahteva strogo kontrolisane laboratorijske uslove.
- To mora da bude zatvoren prostor, uz zaštitne maske, jer je reč o vrlo opasnoj materiji - upozorava Pajnić.
Apitoksin se koristi u kozmetici i farmaciji (Foto: Freepik / senivpetro)
- Imao sam jake alergijske reakcije, kijanje, suzenje očiju... To nije nešto s čim se treba igrati - savetuje ovaj pčelar.
Tokom procesa pčele postaju izrazito agresivne, što dodatno povećava rizik za pčelara.
- Mi zapravo izazivamo njihovu agresiju jer nam treba da bi ispustile otrov - priznaje Slaven.
Uprkos tome, Pajnić naglašava da metoda ne šteti pčelama. Električni impulsi su niskog napona i ne uzrokuju trajne posledice.
Zanimljivo je i da pčele s vremenom "nauče" da izbegavaju uređaj.
- Shvate da ih trese struja i počnu da izbegavaju tu površinu - kaže kroz smeh.
Na svetskom tržištu pčelinji otrov dostiže izuzetno visoku cenu, između 40.000 i 120.000 USD po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.