EK upozorava: U opasnosti stotine hiljada radnih mesta

Zemljama Evropske unije u narednim godinama preti masovan gubitak radnih mesta zbog visokih troškova energije, restrukturiranja industrije i zelene tranzicije, upozoriće Evropska komisija.

Podaci, u koje je Politico imao uvid, biće objavljeni u prolećnom paketu Evropskog semestra, dokumentu koji donosi ekonomske i političke preporuke Komisije državama članicama EU, a koji bi trebalo da bude predstavljen danas, 3. juna. Oni naglašavaju rastuću zabrinutost u Briselu zbog obima ekonomskih izazova sa kojima se suočava Unija.

- Evropska konkurentnost neće se graditi samo na tehnologiji, kapitalu ili finansijskoj regulativi - rekla je izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine Roksana Minzatu.

- Gradiće se na ljudima, veštinama koje razvijaju i prilikama koje im stvaramo kako bi u potpunosti doprinosili našim ekonomijama i društvima.

Pošto američko-izraelski rat protiv Irana ne pokazuje znake završetka i i dalje utiče na cene nafte, Komisija procenjuje da bi pritisci povezani sa cenama energije tokom 2026. godine mogli da ugroze čak 560.000 radnih mesta. Najizloženiji sektori su građevinarstvo, metalska industrija, hemijska industrija i saobraćaj.

Slabija privredna aktivnost naterala je Komisiju da revidira svoje projekcije nezaposlenosti. Prošle jeseni Komisija je predviđala da će stopa nezaposlenosti iznositi 5,9% u 2026. i 5,8 odsto u 2027. godini. Sada procenjuje da će iznositi šest odsto u obe godine.

Komisija takođe očekuje da će vlade dodatno povećati zaduživanje, pri čemu će se ukupni budžetski saldo svih 27 država članica pogoršati sa minus 3,1% BDP-a u 2025. na minus 3,5% u 2026. i minus 3,6% u 2027. godini.

Paket će nastojati da usmeri pažnju na radnu snagu, uz argument da agenda konkurentnosti EU ne može uspeti bez rešavanja rastućih manjkova radne snage i nedostatka veština.

Komisija je identifikovala sektore koji se suočavaju sa pritiscima na zaposlenost.

U evropskoj automobilskoj industriji, ključnoj za ekonomski uspeh Nemačke, Komisija će navesti da je ugroženo 600.000 radnih mesta dok se sektor suočava sa prelaskom na vozila bez motora sa unutrašnjim sagorevanjem i snažnom konkurencijom iz Kine.

U industriji baterija ugroženo je oko 85.000 radnih mesta. U sektoru proizvodnje solarne opreme tržišni pritisci pogađaju gotovo 59.000 radnih mesta, dok bi mere za smanjenje emisije ugljenika mogle da utiču na dodatnih 4.500 radnih mesta u industriji čelika.

Ove zabrinutosti odražavaju širu raspravu u Briselu o tome da li Evropa gubi korak u strateškim industrijama u odnosu na konkurente poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država, uprkos planovima za jačanje domaće proizvodnje.

Istovremeno, poslodavci širom EU i dalje prijavljuju poteškoće u pronalaženju radnika sa odgovarajućim kvalifikacijama.

Prema podacima Komisije, 68% srednjih preduzeća prijavilo je manjak potrebnih veština 2023. godine. Do 2024. čak 77% kompanija navelo je da nedostatak radne snage i veština predstavlja prepreku investicijama.

Ti nalazi dodatno potvrđuju centralnu poruku ovog paketa Evropskog semestra: ekonomska otpornost sve više zavisi od ulaganja u ljudski kapital.

Po prvi put preporuke EU koje prate paket uključivaće poseban naglasak na obrazovanje, stručno osposobljavanje, celoživotno učenje, STEM veštine i prekvalifikacije, stavljajući ih u središte okvira ekonomskog upravljanja EU.

"Ulaganje u ljude najjača je evropska strategija konkurentnosti i temelj Unije koja može biti inovativnija, konkurentnija i otpornija na svaki izazov", rekla je Minzatu. "To je ono što se menja ovim Evropskim semestrom: ljudski kapital sada se tretira kao ključni pokretač konkurentnosti, uz preporuke prilagođene svakoj državi članici."

Izazovi na tržištu rada navedeni u dokumentu prevazilaze same gubitke radnih mesta.

Komisija će upozoriti da bi domaćinstva sa nižim prihodima mogla da snose nesrazmerno veliki teret viših cena goriva za prevoz, što bi ih moglo koštati dodatnih 1,4% njihovih prihoda.

Takođe će istaći trajne nejednakosti na tržištu rada, navodeći da su građani van EU znatno češće prekvalifikovani za poslove koje obavljaju u odnosu na domaće radnike.

Brisel će upozoriti i na kvalitet radnih mesta, navodeći da je svaki peti radnik zarobljen u slabo plaćenim poslovima u sektorima sa niskim rastom produktivnosti, dok se svaki dvanaesti suočava sa rizikom od siromaštva uprkos zaposlenju.

U takvom kontekstu Komisija će paketom podstaći države članice na reforme usmerene na razvoj veština, poboljšanje kvaliteta radnih mesta i jačanje sistema socijalne zaštite.

U okviru paketa koji će biti predstavljen u sredu, Brisel će takođe upozoriti na stanje javnih finansija u Bugarskoj nakon analize njene budžetske politike. Nemačka, Estonija, Letonija i Slovenija prošle su sličnu proveru, ali su za sada dobile pozitivnu ocenu Komisije bez posledica.

Evropska komisija za veštine

Roksana Minzatu

otkazi

skupi energenti

zelena tranzicija

kvalifikovani radnici