Srbija uči od Švedske: Kombinacija hidro, nuklearne i energije vetra

Švedska je primer zemlje da može bez proizvodnje struje iz uglja, ali samo zato što 40% električne energije obezbeđuje iz hidroelektrana, a čak 30% je nuklearna energija, dok 25% energije dobijaju iz vetra i mali deo od sunca i biogoriva.

Petinu proizvodnje sada izvoze, ali pored toga, kažu, moraju se ubrzano spremiti za izazove koje donosi rast potrošnje.

- Do 2045. Švedska će udvostručiti potrošnju električne energije prvenstveno zbog razvoja data centara, korišćenja klima-uređaja i elektifikacije transporta. Zavisni smo od struje i važno je da obezbedimo sigurnost snabdevanja. Trebaju nam novi kapaciteti i obnovljive i nuklearne energije. Za to treba obezbediti finansiranje i tražili smo podršku Evropske komisije. Globalno tržište utiče i na cene struje, pa moramo da nastavimo elektrifikaciju kako bismo ojačali elektroenergetski sistem zemlje - kaže Moa Forstorp, šef za međunarodna pitanja u Ministarstvu za klimu i privredu Švedske.

- Izdvojio bih dve stvari. Jedna je diverzifikacija u pristupu energetskoj tranziciji. Švedska je kombinovala različite čiste tehnologije kako da dekarbonizuje svoj elektroenergentski sektor vodeći računa o nacionalnom kontekstu i potencijalima i došli su do neke formule hidroenergija zajedno sa nuklearnom i energijom vetra. I mi slično razmišljamo u tom pravcu. Nama je cilj da u narednom periodu probamo da napravimo sličan miks gde će biti mesta, kako za nuklearnu, tako i hidro i druge obnovljive izvore energije. Druga stvar koju bih istakao tiče se procedura za dobijanje dozvola u ovoj oblasti koja je vrlo važna za dalje investicije i tranziciju. Švedska je na polju implementacije toga efikasnija - ističe Rade Mrdak, savetnik u ministarstvu energetike.

I u Švedskoj kažu da globalno tržište i kriza utiču i na cene naftnih derivata. Kako bi ublažili posledice skupog goriva smanjili su porez. Cene derivata se ovde menjaju na dnevnom nivou, a trenutna cena benzina je oko 1,7 EUR, a dizela oko 2 EUR.