Naftni šok: Koliko će potrajati državne rezerve?

Nacionalne strateške rezerve nafte širom sveta smanjuju se kako bi se ublažio skok cena. Ali rat traje, snabdevanje je i dalje poremećeno - a rezerve nisu beskonačne.

Rat sa Iranom i zatvaranje Hormuškog moreuza — ključnog pomorskog prolaza kroz koji je pre sukoba prolazilo oko 20 odsto svetske trgovine naftom — izazvali su šok u snabdevanju naftom kakav nije viđen decenijama.

Zbog tog pritiska, zemlje širom sveta užurbano traže alternative kako bi nadoknadile količine koje više ne stižu.

Mnoge vlade, posebno u azijskim državama koje u velikoj meri zavise od energije sa Bliskog istoka, uvele su i mere za smanjenje potražnje za gorivom.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) u martu je koordinirala masovno puštanje oko 400 miliona barela nafte iz hitnih zaliha industrijalizovanih zemalja. Cilj tog poteza bio je da se obezbedi stabilno snabdevanje i stabilizuje cena nafte.

Pre rata, na globalnom tržištu sirove nafte ponuda je bila veća od potražnje, a velike ekonomije su stvorile ogromne strateške rezerve. Najveće zalihe na svetu imaju Kina, SAD i Japan.

Najmanje za dva meseca potrošnje

Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), Kina je u decembru 2025. u svojim zalihama nagomilala gotovo 1,4 milijarde barela, uključujući komercijalne i državne rezerve.

SAD su u svojoj strateškoj rezervi nafte imale oko 413 miliona barela, uz dodatnih 411 miliona barela u komercijalnim zalihama.

Japan je imao treće najveće strateške rezerve, sa oko 263 miliona barela u državnim rezervama.

Zemlje EU su po zakonu dužne da skladište minimum koji odgovara najmanje 90 dana uvoza ili 61 danu potrošnje.

Države članice učestvovale su sa oko 20 odsto u puštanju 400 miliona barela u okviru koordinisane akcije IEA, pri čemu je Nemačka na tržište pustila 19,5 miliona barela, Francuska 14,6, Španija 11,6, a Italija 10 miliona.

Prema podacima EIA, Indija je imala oko 21 milion barela u svojim strateškim rezervama. One trenutno pokrivaju samo oko 9,5 dana uvoza nafte, upozorava savetnička firma S&P Global. Kada se uključe zalihe državnih naftnih kompanija, pokrivenost raste na oko 74 dana.

Uz te strateške rezerve, na raspolaganju su i milioni barela ruske nafte koji su ostali u tankerima zaglavljenim na moru, nakon što su SAD privremeno ublažile sankcije kako bi povećale globalno snabdevanje.

Sredstvo za smirivanje tržišta

Dosad su te zalihe pomagale da se ublaži energetski šok i smanje oscilacije u snabdevanju. Međutim, gotovo tri meseca nakon izbijanja rata, promet kroz Hormuški moreuz je i dalje blokiran. Tržište je ovih dana očekivalo dogovor Vašingtona i Teherana, ali to očigledno nije tako lako.

Kako se poremećaj u snabdevanju nastavlja, države posežu za svojim strateškim i komercijalnim zalihama.

IEA je izvestila da se globalne zalihe nafte u martu i aprilu smanjuju rekordnom brzinom i sada su manje za 246 miliona barela.

Direktor agencije Fatih Birol nedavno je upozorio da zalihe nafte "nisu beskonačne" i da se "veoma brzo" smanjuju širom sveta. Naglasio je i da će trebati "mnogo vremena" da se proizvodnja i preradni kapaciteti vrate na nivo pre rata.

Američka investiciona banka Goldman Sachs takođe je upozorila na brzo smanjivanje rezervi. Glavni ekonomista Capital Economicsa Nil Šering napisao je 18. maja da bi, ako se nastavi sadašnji tempo, komercijalne zalihe mogle pasti na kritično niske nivoe do kraja juna.

Ako se uslovi snabdevanja uskoro ne poboljšaju, cene bi mogle naglo porasti.

Na kraju i - nestašica?

Situacija bi mogla izazvati paniku na tržištu i strah od nestašica, posebno tokom letnje potražnje. Ako se poremećaj nastavi, nedostatak se neće jednako osetiti u svim regionima i sektorima, smatra stručnjak za energetiku Antonije Half sa Univerziteta Kolumbija.

Najteže će biti pogođene zemlje Azije zbog velike zavisnosti od uvoza sa Bliskog istoka, dok će avio-saobraćaj i avio-gorivo biti među najugroženijim sektorima.

Rast cena nafte osetiće se globalno, uključujući i zemlje sa velikom domaćom proizvodnjom poput SAD, rekao je Half.

Cene već rastu u odnosu na period pre sukoba, što odražava ograničenja u snabdevanju i geopolitički rizik.

Istovremeno, tržište brzo reaguje na vesti: pada kada se najavi brzo rešenje, a raste kada izgleda da će moreuz duže ostati zatvoren.

Helima Kraf iz RBC Capital Markets smatra da tržišta potcenjuju težinu rešavanja sukoba i da se optimistična očekivanja o brzom otvaranju Hormuškog moreuza zasnivaju na nerealnim pretpostavkama.

Rezerve nisu beskonačne

Ako se nastavi poremećaj u snabdevanju, kumulativni gubitak nafte mogao bi premašiti milijardu barela do kraja meseca, a do kraja juna već bi mogao dostići 1,5 milijardi barela.

To bi moglo pogurati cenu nafte ka nivoima iz 2008. godine, nakon čega bi pad potražnje stabilizovao tržište.

Neke zemlje već uvode mere štednje goriva, poput kraćeg radnog vremena na Filipinima i smanjenja korišćenja prevoza u Pakistanu.

Uprkos smanjenju zaliha, vlade su oprezne prema novom koordinisanom puštanju nafte iz strateških rezervi.

Francuski ministar finansija Roland Lescure izjavio je da su zalihe "ograničene" i da ih nije moguće trošiti bez jasne procene trajanja sukoba.

Stručnjaci upozoravaju da, iako puštanje nafte iz rezervi može privremeno pomoći, količine nisu neograničene i mogu ublažiti krizu samo do određene mere.

Goldman Sachs

IEA

Međunarodna agencija za energiju

Univerzitet Kolumbija

Ministarstvo finansija Francuske

nafta

rezerve nafte

sukob na Bliskom istoku

nacionalne strateške rezerve nafte