Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Konferencija OIE Srbija 2025 - Rastu kapaciteti zelene energije u Srbiji, mogući i podsticaji za biometan
Izvor: eKapija
Petak, 19.09.2025.
09:14
Petak, 19.09.2025.
09:14
Komentari
(Foto: eKapija)
Naida Hausmann, rukovodilac Radne grupe za obnovljive izvore energije u okviru Energetske zajednice, ocenila je da u ovoj oblasti u Srbiji i region postoji ogroman napredak, te istakla da je vađno da da sada u svim zmljama regiona postoje zakoni o obnovljivim izvorima energije, uključujući I Severnu Makedoniju koja ga je nedavno usvojila.
- Takođe pozitivno je što i građani imaju sve veći interes u energetskom sektoru, ima jako puno prozjumera. Međutim, kasni implementacija koncepta energetske zajednice jer on nije još jasno pravno definisan. U zaostatku su i, kad je reč o obnovljivim izvorima energije, i sektori grejanja, hlađenja i saobraćaja, u svim zemljama – navela je Hausmann.Govoreći o aukcijama za OIE, ona je podsetila da je većina zemalja održala prve aukcije, osim BiH.
- U Srbiji je bila već i druga aukcija, koju smo podržali, ali se nadamo da će se naći neki način da bude malo više korporativnih ugovora. Imamo dosta novih kapaciteta iz OIE ali to uglavnom dolazi iz podsticaja. Nema toliko privatnih projekata, na tržišnoj osnovi. Zbog toga je u Energetskoj zajednici urađena studija u kojoj smo pokušali da analiziramo i vidimo gde zemlje stoje kada je reč o PPA, kako sa elektroprivredama tako i kada su u pitanju korporativni ugovori. Studija je dostupna na našem sajtu – kazala je Hausmann.
Ona je istakla da je neophodna edukacija u tom smislu:
- Mislim da niko nema dovoljno informacija, a posebno korporativni sektor, i na tome ćemo raditi.
Dotakla se takođe i teme garancija porekla električne energije iz obnovljivih izvora, navevši da je "Srbija šampion kada je reč o izdavanju garancija porekla u skladu sa EU standardima".
- Nažalost, garancije porekla iz trećih zemalja nisu prepoznate u Evropskoj uniji osim ako postoji ugovor između EU i treće zemlje, ali u toku je proces definisanja kriterijuma za svaku od zemalja regiona da se garancije porekla prepoznaju u EU – navela je Naida Hausmann.
Srbija sa 647 stigla do 908 MW zelene energije za godinu dana
Rade Mrdak, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije, izneo je podatke da je Srbija u avgustu prošle godine imala 647 megavata zelene energije, a da sada ima 908 megavata.
- U okviru tog rasta istakao se solar koji je porastao sa 137 na 300 MW. Ako to stavimo u širi kontekst, pre tri godine imali smo 12 megavata električne energije, a sada imamo 300 i jasno je da se solarna industrija oporavlja I raste. Ako to stavimo u još širi kontekst, 2009. godine kada su uvedene fid-in tarife, do 2022. imali smo 410 megavata zelene solarne energije, a mi smo poslednje tri godine prevazišli te kapacitete i došli do 600 megavata iz fid-in tarifa. To jasno pokazuje u kom pravcu idu obnovljivi izvori energije - naveo je Mrdak.
Istakao je da se i EPS pridružio OIE industriji sa svojim kapacitetima, podsetivši da je solarna elektrana Petka na mreži a da se vrlo brzo se očekuje i realizacija vetroparka Kostolac.
- To pokazuje da naša elektroprivreda neće kaskati za privatnim sektorom – ocenio je Mrdak.
Naveo je i da je drugi krug aukcija za OIE bile jako uspešne:
- Javilo se 340 projekata, 10 je dobilo podsticaje, cene su bile niske i konkurentne. Trenutno se razvija 1200 MW od planiranih 1300 – rekao je Mrdak, dodajući da su ove aukcije donele i benčmark cene zelene energije u Srbiji koje služe kao referenca za investitore, banke i regulatorna tela.
Mrdak je kazao da će fokus Ministarstva dalje biti da se zaokruži pravni okvir i ubrzanje dozvola.
- Takođe analiziramo i mogućnost podsticaja za biometan, da vidimo da li možemo da nešto uradimo i za druge izvore energije, a ne samo vetar i solar – zaključio je Mrdak.
Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), izjavio je da bi u narednih mesec dana prvi megavat-čas iz vetroelektrane iz vetroparka Kostolac trebalo da bude na mreži.
On je govorio i o globalnim izazovima u sektoru, posebno naglasivši probleme za kompanije koji se tiču pomeranja rokova i povećanje troškova koji ugrožavaju realizaciju investicija, ali i nemogućnost finansiranja projekata.
- Cene na tržištu su takve kakve su a prihod kompanija direktno povezan sa cenama električne energije na tržištu, pa će veliki izazov za elektroprivredu u Srbiji u narednom periodu biti da održi finansijsku stabilnost i da stvori situaciju da se projekti realizuju na vreme kako bi se postigli ciljevi – naveo je Živković.
Zaključio je da će cilj EPS-a u narednom periodu biti da da zadrži veliki udeo na tržištu Srbije kada je reč o proizvodnji struje, ali i snabdevanju.
U Crnoj Gori više od 8.300 prozjumera
Jedan od panelista bio je i Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore, koji je naveo da ta zemlja danas ima više od 8.300 prozjumera sa instaliranih preko 80 MW.
- Kroz sistem prozjumera kupili smo vreme za velike projekte. 15. novembra se završava ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja, projekat vredan 75 mil EUR. Zatim, kompletna oprema je stigla u Luku Bar za vetropark Gvozd, transport počinje u sledećih desetak dana, a projekat je vredan 82 mil EUR. Imamo sve saglasnosti za solarnu elektranu Krupac od 50 MW, na Kapinom polju planiramo četiri elektrane, već smo postavili konstrukcije za 20 MW, sad su na redu solarni paneli. U Željezari Nikšić, već smo napravili 15-ak MW a možemo da idemo sigurno preko 25. Solarna elektrana Gračanica gotovo 30 MW. – predstavio je Đukanović projekte OIE u Crnoj Gori.
Savetovao je i da se za koristi hidro-energetska infrastruktura za priključenje solarnih elektrana:
- To je meteorološka i tehnološka kompatibilnost, a vidimo da je najveći problem kako se priključiti na mrežu.
On je najavio da će Crna Gora do kraja ove godine imati 187 MW instaliranih kapaciteta iz obnovljivih izvora, do 30. juna naredne godine 290 MW, a do kraja decembra preko 400 MW.
- Završili smo javni poziv za ugradnju osmog agregata HE Perućica od 58 MW, a postignut je i načelni dogovor sa EBRD-om da se finansira vetropark Gvozd 2. U toku je i javni poziv za nabavku dva baterijska sistema od ukupno 60 MW I kapaciteta 240 megavat-sati i očekujemo do sredine sledeće godine da će to biti implementirano. Ukupni planirani kapaciteti do 2027. godine biće približno 700 MW – izneo je Đukanović.
On je dodao da strategija uključuje i strateška partnerstva sa velikim investitorima, privatno-javna partnerstva i aukcije do 250 MW, a uslov da se sve to realizuje je pojačana realizacija baterijskih sistema.
Šta su obaveze Srbije po novoj Direktivi EU o obnovljivim izvorima
Savetnik Agencije za energetiku Slovenije Janez Kopač podsetio je da je EU krajem 2023. godine usvojila novu Direktivu o obnovljivim izvorima energije.
- Ona još nije deo pravnog poretka energetske zajednice i Srbija još ne mora da je poštuje, ali će morati da prenese određene odredbe te nove direktive u svoje zakonodavstvo – kazao je Kopač, kojeg je srpsko Ministarstvo energetike angažovalo kao savetnika za promenu zakona u ovoj oblasti.
Nova Direktiva, prema njegovim rečima, nudi rešenja za problem sporog izdavanja građevinskih dozvola za OIE:
- Država mora da napravi prostorne planove za područja posebne namene, što već postoji u srpskom zakonu, ali je potrebno napraviti stratešku procena uticaja na životnu sredinu i skup mera za ublažavanje uticaja investicije na okolinu.
Kopač je podvukao da više neće biti potrebno praviti procene uticaja na životnu sredinu i da će to ubrzati izdavanje dozvola.
- U tim zonama država će biti obavezna da izda građevinsku dozvolu za manje od 12 meseci. Druga novina je da država mora u svim ostalim zonama da izda građevinsku dozvolu za projekte OIE, zajedno sa procenom uticaja na životnu sredinu, za manje od dve godine, a za solarne elektrane na zgradama i oko njih nema više obaveze procene uticaja na životnu sredinu, a građevinska dozvola mora biti izdata za najviše tri meseca. To je još jedna novina iz nove direktive – kazao je Kopač i dodao da će ova obaveze postati deo srpskog pravnog poretka u sledećoj godini.
On je dodao i da će problem će biti tzv. prećutna saglasnost, koja je deo Direktive - ako državni organ ne odgovori u roku, smatra se da je odgovor pozitivan.
- Zemlja može da odbije da prenese tu odredbu ako je već nema u svom zakonodavstvu, ali Srbija ima kada je reč o upotrebnoj dozvoli u Zakonu o prostornom planiranju i izgradnji, pa će to biti dilema da li princip prećutne saglasnosti uvesti i u sve faze izdavanja građevinske dozvole – naveo je Kopač.
B. P.
U blizini:
Fotografije:
Firme:
Obnovljivi izvori energije Srbije
Elektroprivreda Srbije ad Beograd
Elektroprivreda Crne Gore ad Nikšić
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
Info sa lokala:
Irig
Tagovi:
Energetska zajednica
Agencija za energetiku Slovenije
Rade Mrdak
Naida Hausmann
Janez Kopač
Dušan Živković
Milutin Đukanović
konferencija OIE 2025 Vrdbik
obnovljivi izvori energije
solarne elektrane
vetroelektrane
aukcije za OIE
dozvole za projekte OIE
Direktiva EU o obnovljivim izvorima energije
garancije porekla
prozjumeri
Fruške terme VrdnikKomentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.