Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Stručnjak savetuje kako u eri veštačke inteligencije da se zaštite autorska prava
Komentari
(Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)
On otkriva ko je autor dela nastalog kao rezultat dobrog prompta, gde se briše granica, a gde regulativa podvlači crvenu liniju u 2026. godini.
- Veštačka inteligencija više nije samo vizija budućnosti, već je pronašla svoj put i izvršila asimilaciju sa svakodnevnim životom i radom, odgovara Kljajić.
On naglašava da je "danas AI postala opšta stvar i integrisana je u alate koje svakodnevno koristimo, poput "Microsoft 365" paketa i "Google" prevodioca.
- Primena AI je izuzetno široka - koristi se kao baza znanja u opštim administrativnim poslovima, u finansijama, pravnom sektoru, pa sve do kreativne industrije. Neki vizionari, poput Ilona Maska, čak predviđaju da će automatizacija rutinskih poslova omogućiti novi 'svetski balans', u kom će veštačka inteligencija preuzeti tehničke zadatke, dok će ljudima ostati više slobodnog vremena za kreativnost i lični razvoj, odnosno "živeti u izobilju" - objašnjava Kljajić.
Međutim, ovaj stručnjak ističe da sa masovnom primenom na radnom mestu dolaze i ozbiljni zakonodavni izazovi.
Podsetićemo da je 2024. bila obeležena donošenjem prvog sveobuhvatnog zakona o veštačkoj inteligenciji na nivou Evrope (Uredba o veštačkoj inteligenciji) i izveštajima američkog zavoda za autorsko pravo koji su iznenadili mnoge.
Na pitanje da li su ove institucije uspele da vrate AI u okvire "pomoćnog alata" i obuzdaju opasnu slobodu koja bi, kako je ranije Kljajić najavio, mogla precrtati čovekov rad, te kakva je regulativa sada, on kaže:
- Evropska unija se trenutno suočava sa pritiskom sopstvenog regulatornog okvira. Velike kompanije koje imaju sedište u Evropi, poput Eriksona i Simensa, osetile su pritisak zakonodavnog okvira koji nameće Uredba o veštačkoj inteligenciji zbog čega je upućen "omnibus predlog" koji bi trebalo da odloži primenu određenih strogih odredbi kako ne bi došlo do kočenja tehnološkog razvoja.
Kljajić navodi primer obaveznog označavanja (watermarking) videa, tekstualnog ili slikovnog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, koje se odlaže za 2. decembar 2026. godine, čime se kompanijama daje dragoceno vreme za prilagođavanje.
Stroge bezbednosne mere
Kljajić je istakao da postoje sudske odluke koje prave različitu praksu u Evropi i SAD oko autorskog prava.
Sa druge strane Atlantika, slika je znatno drugačija i znatno liberalnija.
- Sjedinjene Američke Države forsiraju progresivniji pristup kako bi zadržale globalnu dominaciju u polju veštačke inteligencije. Američki sudovi, uključujući i Vrhovni sud, kao i odluke u aktuelnim slučajevima poput sage "Bartz" protiv "Anthropic-a", koja je najsvežija, zauzeli su stav da korišćenje autorskih dela za treniranje već sada poznatog "Claude" modela AI ne predstavlja povredu autorskih prava, već spada pod doktrinu "fer upotrebe" - kaže on.
(Foto: isak55/shutterstock.com)
Evropska pravna praksa, sa druge strane, postavlja oštrije granice kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine.
- Nemački sud u Minhenu, u predmetu Gema protiv OpenAI, nedavno je presudio suprotno američkom modelu - zaključeno je da korišćenje autorskih dela za treniranje modela predstavlja povredu autorskih prava.
Sud navodi da samo privremeno učitavanje, preuzimanje i analiziranje tuđih podataka predstavlja neovlašćeno kopiranje, bez obzira na to što model VI te podatke na kraju procesa odbaci i zadrži isključivo naučene parametre.
Upravo zbog ovoga se u stručnim krugovima sve glasnije zagovara uvođenje modela fer kompenzacije ili kolektivnih licenci, jer tehnološke kompanije na kraju komercijalno naplaćuju proizvode istrenirane na tuđem radu - kaže Kljajić.
Amerika po svaku cenu želi da zadrži superiornost u ovom polju, a evropski stavovi koji su oličeni u odlukama nemačkih sudova, sa kojim i naš sagovornik deli mišljenje, predstavljaju racionalniji i pravedniji pristup.
- Ipak, po pitanju samog autorstva ne postoji razmimoilaženje. Američki i evropski sudovi su saglasni: autonomna upotreba alata VI ne može rezultirati autorstvom za "mašinu". Veštačka inteligencija mora ostati samo alat za ispoljavanje kreativnosti za izražavanje sebe - baš kao što arhitekta koristi računarski program ili olovku da bi izrazio sopstvenu kreativnost - kaže Kljajić.
Održavanje "socijalnog mira"
Na kraju, ovaj stručnjak za patente smatra da ključ budućnosti regulative leži u balansu i održavanju svojevrsnog "socijalnog mira".
- Previsoki i prerani regulatorni standardi mogu zakočiti nauku i razvoj tehnologije. Veštačku inteligenciju treba posmatrati kao višenamensko pomoćno sredstvo slično sodi bikarboni, primera radi, koja se može korisno primeniti u kulinarstvu ili medicini, u zavisnosti od naše namere i kontrole.
Ako AI koristimo kao pomoćni alat, on nudi neograničene benefite. Međutim, ukoliko ga tretiramo kao entitet koji treba da nas potpuno i bez nadzora zameni, onda je to problem i rizikujemo velike opasnosti - na šta upozorava nedavni primer naprednog agenta AI koji je, pokušavajući da samostalno reši grešku, slučajno obrisao kompletne podatke sa celog sistema - objašnjava naš sagovornik.
(Foto: Unplash / Andrew Neel)
Regulativa i nezakonite prakse
Kada je reč o greškama i zloupotrebama koje brinu mnoge, Kljajić nedvosmisleno ističe ulogu prava:
- Zakonodavstvo treba da održi nivo svojevrsnog socijalnog mira, npr. uvodeći zabrane sistema VI koji bi generisali eksplicitne sadržaje vezane za decu, ali ne možemo očekivati da tehnološke kompanije budu naši "mama i tata" i preuzmu svu odgovornost. Odluka o tome kako će se ovi alati koristiti na odgovoran način uvek ostaje na ljudima.
Iako VI nesumnjivo olakšava posao i donosi veliku uštedu vremena, ona pravi greške i trebalo bi imati rezervu čak i prema plaćenim alatima koji, kako mnogi primećuju postaju sve "manje pametni", odnosno zahtevaju sve više ažuriranja.
Kljajić deli lično iskustvo sa plaćenim modelom koji je prilikom obrade dokumenata potpuno zanemario zadate instrukcije i počeo da izvlači netačne podatke iz svog opšteg korpusa, umesto da se fokusira na primarni izvor.
- U složenom poslu patentnog prava, ovakve greške su nedopustive. Zbog toga se mora primenjivati takozvani "human in the loop princip", koji nalaže da čovek uvek mora da proveri konačni rad koji sistem VI izbaci. Svi alati jasno naglašavaju da su podložni greškama, pa je svest o tome neophodna - kaže Kljajić
Kada se na nekom sadržaju napiše da nije generisano veštačkom inteligencijom, što ljudi sve češće ističu, da li je to dobro ili loše? Ovaj stručnjak objašnjava:
- Takva oznaka vrlo jasno raslojava šta su autorska dela i problematizuje u kojoj meri ljudi zapravo koriste alate da naprave nešto i to prodaju, a šta je njihov autentični izraz. To je definitivno mač sa dve oštrice u današnjem vremenu.
Transparentnost je fantastična, ali sa druge strane, može da se diskredituje neki rad ili nečije zalaganje samo na osnovu jednog negativnog slučaja. Mislim da je dobra praksa da sadržaj generisan upotrebom alata VI bude obeležen kao takav, ali uz određeni kompromis.
Na primer, ukoliko je sadržaj naknadno prepravljen ili dorađen od strane korisnike alata, da stoji i naznaka koja bi ukazala na poštovanje 'human in the loop' principa sa rečima poput "izmenjeno ili adaptirano od strane korisnika" ili jednostavno "human in the loop verifikovano" - zaključuje sagovornik "Blic Biznisa".
Tagovi:
Uredba o veštačkoj inteligenciji
Ljubomir Kljajić
veštačka inteligencija
AI
autorska prava
zaštita
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.