Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Pametna poljoprivreda u Srbiji - Mnogo potencijala a još malo korisnika
Komentari
Ilustracija (Foto: one photo/shutterstock.com)
Bezmalo stogodišnjak, sajam je u svoj fokus stavio dronove, robote i veštačku inteligenciju.
Tako je i u vreme socijalnih mreža i podkasta novosadska manifestacija ostala omiljena platforma za sticanje novih znanja i sklapanje poslova među srpskim i regionalnim proizvođačima hrane.
Nove tehnologije za novo doba
Pametna, precizna, digitalna – pridevi koji sve češće stoje uz reč poljoprivreda.
Označavaju isto, metode u primarnoj proizvodnji hrane koji počivaju na četiri slova P – dati pravu stvar, na pravom mestu, u pravo vreme i u pravoj količini.
Lazar Turšijan, asistent na Departmanu za tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je pametna poljoprivreda zapravo raskid sa parolom "radim onako kako je radio moj deda".
Objašnjava da je u vreme sve skupljeg repromaterijala i nestašice energenata pametna poljoprivreda način da se uštedi vreme, gorivo, seme, hemijska sredstva, a samim time i novac.
- Navigacija, tj. autopilot sistemi su neka polazna stavka za bavljenje preciznom poljoprivredom. Znanja i veštine o tome poljoprivrednicima treba da približe poljoprivredne savetodavne stručne službe onda kada proizvođači sami reše da proizvode na pametan način, jer to ne može niko da im nametne - kaže Turšijan.
Ilustracija (Foto: Unsplash / ThisisEngineering RAEng)
Poljoprivrednike savetuje da koriste republičke i pokrajinske subvencije kao i IPARD fondove. Napominje da je povrat od 50 do 60 % vrednosti investicije i da subvencije koje se daju za mehanizaciju mogu da se koriste i za nabavku dronova.
Na skali od jedan do 10, Turšijan tehnološku opremljenost srpskih gazdinstava ocenjuje ocenom između tri i četiri.
- Prema poslednjem popisu imamo 508.000 registrovanih gazdinstava i ukupno 482.000 registrovanih traktora, što je 0,95 traktora po gazdinstvu. Od svih traktora u Srbiji, 356.000 je starije od 20 godina - kaže Turšijan, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.
Ilustracija (Foto: Allexxandar/shutterstock.com)
- Srpskim poljoprivrednicima pri aplikaciji za IPARD fondove treba da pomognu institucije: naučni instituti, fakulteti i poljoprivredne savetodavne stručne službe. Danas su poljoprivrednici previše opterećeni.
Pored toga što se bavi poljoprivredom, proizvođač danas mora da poznaje i ekonomiju i zaštitu bilja, mora da bude i agronom i pravnik jer se traži jako mnogo dokumentacije, mora da poznaje i e-Agrar - kaže Turšijan.
Zaključuje da je ipak pametno baviti se pametnom poljoprivredom, a posebno ga ohrabruju studenti i mladi koji su spremni da uče i da usvajaju nova znanja koja primenjuju na porodičnim gazdinstvima.
Firme:
Novosadski sajam a.d. Novi Sad
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Republički zavod za statistiku Beograd
Tagovi:
Sajam poljoprivrede Novi Sad
Poljoprivredni fakultet Novi SadIPARD fondovi
e Agrar
Lazar Turšijan
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.