Proizvodnja belog luka poslovna šansa za buduće uzgajivače

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto potreba domaćeg tržišta podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije. Beli luk je jedna od najtraženijih, ali i najisplativijih povrtarskih kultura zbog čega sve se više naših poljoprivrednika odlučuje za njegovu proizvodnju.

Beli luk je izuzetno isplativa povrtarska kultura i procenjuje se da se u Srbiji gaji na oko 1300 hektara godišnje, uz prosečan prinos od 8-15 tona po hektaru. Najviše se uzgaja u Vojvodini i na jugu Srbije, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima. Goran Lazić iz Kikinde jesenas je beli luk posejao na nešto više od pola hektara i uz primenjen sistem navodnjavanja "kap po kap" očekuje prinos od 10 tona po jutru.

- Veoma je bitno to što su naše glavice suve svaka preko 150 grama iznosi. Znači je genetski materijal domaće sorte "Bosut" koji smo mi iz godine u godinu umnožavali da bi došli do te krupnoće glavice. Samim tim što je glavica takva ona će dati i krupan luk, jer na jedam metar, a mi ga sadimo na deset santimetara jedan do drugog, kada raščiniš jednu glavicu na metar dobiješ kilo luka - kaže Goran Lazić, proizvođač iz Kikinde.

Beli luk je relativno otporan na bolesti i štetočine, uspeva na različitim tipovima zemljišta i zanimljivo je da godišnje imamo dve setve i dve berbe, takozvanog prolećnog i jesenjeg belog luka.

- Puno informacija i o korisnom dejstvu u ishrani i za zdravlje čoveka i generalno beli luk je sirovina pre svega u prehrambenoj industriji, takođe i u farmaceutskoj jer se prave određeni preparati, lekovi, dodaci u ishrani i tako dalje. Zanimljiva biljna vrsta i gaji se praktično oduvek na ovim našim terenima - kaže Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Proizvodnja belog luka je velika poslovna šansa za buduće uzgajivače jer su ulaganja po hektaru oko pet hiljada evra, a prihodi mogu biti pet do šest puta viši.