Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Analize potvrdile: Ekstremno zagađenje vode na Bobiji
Komentari
Planina Bobija (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Tako, prema analizi vode iz potoka Bobija, otrovnog kadmijuma ima 205 mikrograma po litru, što je 20 puta više od voda pete klase koje nisu ni za kakvu upotrebu, a koje su opasne po zdravlje.
Olova ima 247 mikrograma po litru dok je najveća dozvoljena granična vrednost za vode IV kategorije - 100.
Profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević za portal N1 kaže da u vodi iz potoka Bobija koncentracija sulfata, gvožđa, mangana, bakra, cinka, kadmijuma i olova prelazi dozvoljene granične vrednosti maksimalne dozvoljene koncentracije za površinske vode.
- Arsen koji je toksičan element prati ostale teške metale po ovom trendu, međutim ne u toliko visokoj koncentraciji. Bez obizra na to i ukoliko jedan element pređe graničnu vrednost voda se mora tretirati prema klasi u kojoj pripada na osnovu te jedne vrednosti - kaže ovaj profesor.
Na osnovu dobijenih rezultata, ova voda, napominje on, svrstava se u klasu V površinskih voda.
- Takve vode se smatraju kao vode lošeg ekološkog statusa pri čemu se ugrožava život većine vodenih organizama. Izuzetak je aluminijum za koji nema maksimalno dozvoljenu koncentraciju - kaže prof. Jovančićević.
Očekivano, lošiji su rezultati vode iz drenaže jalovišta, u odnosu na potok. Vrednost kadmijuma je 2000, Arsena 357 (do 200 za vodu četvrte kategorije), cinka 350.000, bakra 24.400, olova 2460.
Jovančićević konstatuje da navedne koncentracije daleko prevazilaze maksimalnu dozvoljenu vrednost.
Izuzetak je aluminijum za koji ne postoji propisana granična vrednost, jer je prirodno zastupljen element, a "njegova toksičnost zavisi od pH vrednosti vode".
- Na osnovu dobijenih rezultata, vodu ne možemo svrstati u bilo koju klasu podzemnih voda, jer koncentracije prethodno navedenih elemenata daleko prevazilaze maksimalne dozvoljene vrednosti.
Kada podzemna voda sadrži toksične metale/elemente preko dozvoljenih koncentracija, ona se smatra kao voda lošeg hemijskog statusa i ne može se više smatrati prirodnom vodom, već kao otpadna voda.
Voda na Bobiji nije pogodna ni za poljoprivredu (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Iako je sanacija jalovošta neaktivnog rudnika trebalo da se uradi odavno, ona je navodno urađena nedavno, ali sa time se ne slažu ljudi koji tamo žive, što potvrđuju i nalazi uzoraka vode.
Stručnjak za upravljanje otpadom i lokalna aktivistkinja Kristina Cvejanov podseća da su nakon što su Valjevski zbor i Udruženje OSNA objavili video s Bobije u kome se vidi da je preduzeće Konstantin risorsis ispuštalo nezakonito isplaku u nesanirano jalovište starog rudnika barita, prema instrukcijama stručnjaka iz Zavoda za javno zdravlje Valjevo, uzeli su uzorke sa tri lokacije iznad, na i ispod jalovišta kako bi ustanovili trenutno stanje zagađenja izazvano i ovom radnjom i otpadom koji je na toj lokaciji prisutan, kako kažu, više od 20 godina.
- Prvi uzorak je uzet na izvoru koji se nalazi oko 200 metara u šumi iznad rudnika. Taj izvor je kaptiran, crevo odvodi delimično vodu u neko dalje domaćinstvo, a u vodi je primećen daždevnjak, zaštićena vrsta u Srbiji, koji obitava isključivo u čistim vodama.
Rezultati analiza su potvrdili da je ova voda zaista čista i ispravna za piće, međutim uzorak na potoku koji protiče par stotina metara ispod starog rudnika i nastaje upravo od ovog izvora pokazao je potpuno drugačiju sliku - kaže Cvejanov za portal N1.
Ona navodi da je tokom "sanacije" probijen drenažni kanal zbog čega voda koja se nakon svake kiše zadržavala u ovoj jami, sada teče niz planinu. Kako navode, to se i potvrdilo poslednjom analizom vode kako iz potoka, tako i iz jalovišta.
- Uzorkovanje same drenaže je takođe obavljeno, ali je u njenom slučaju teško govoriti o njoj kao o vodi, jer ta tečnost je sluzava, gusta, intenzivne boje i još intenzivnijeg neprijatnog i meni lično potpuno nepoznatog mirisa - ocenjuje Cvejanov.
Na Bobiji istraživanje vrši rudarska kompanija "Konstantin risorsis" (resouces). Njoj je ministarstvo rudarstva i energetike izdalo još 2023. godine dozvole za istraživanje na zaštićenom slivnom području hidroakumulacije Stubo–Rovni, iako Pravilnik o sanitarnoj zaštiti izvorišta vodosnabdevanja to izričito zabranjuje.
Tagovi:
Planina Bobija kod Ljubovije
Hemijski fakultet BeogradUdruženje OSNA
Branimir Jovančićević
Kristina Cvejanov
voda
teški metali
hemijska analiza
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.