Srbija bogata resursima za proizvodnju biogasa ali ih nedovoljno koristi

Biometan kao sledeća razvojna faza

Dok se u Srbiji biogas trenutno koristi isključivo za proizvodnju električne i toplotne energije, evropski trend je prelazak na biometan – prečišćeni biogas koji ima iste karakteristike kao prirodni gas.

- Naredna faza je biometan, koji može da se ubrizgava u nacionalnu gasnu mrežu ili koristi u saobraćaju. To je ono za šta se borimo, da biometan dobije svoje obličje u zakonskoj regulativi kako bi investitori mogli da krenu sa ulaganjima - istakla je Zelićeva.

Neophodni stabilni podsticaji za investitore

Ključna prepreka daljem razvoju su podsticaji. Uredba o fid-in tarifama prestala je da važi krajem 2020. godine, a nove aukcije za biogas još uvek nisu precizno definisane.

- Investitorima je potreban bankabilan okvir. Biometan projekti se planiraju na period od 15 godina i investitor mora imati stabilno uporište u regulativi i podršci države kako bi sagledao rizike pre nego što zaposli ljude i doprinese ekonomiji - naglasila je direktorka Udruženja.

Cirkularna ekonomija u praksi

Osim energetske stabilnosti, biogas nudi i značajne ekološke benefite. Procesom prerade stajnjaka i žetvenih ostataka sprečava se emisija metana, koji je 22 puta razorniji po atmosferu od ugljen-dioksida.

- Biogas je pravi primer cirkularne ekonomije. Kao jedini ostatak procesa dobija se digestat – visokokvalitetno đubrivo koje može da se koristi čak i u organskoj poljoprivredi. Time se proces zaokružuje, ništa se ne gubi, a zemljište se obogaćuje - objasnila je Zelićeva u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje".

Takođe, za razliku od solara i vetra, biogas postrojenja rade 24 sata dnevno, čime stabilizuju naponsku mrežu i obezbeđuju energiju čak i u periodima kada nema sunca ili vetra.

Udruženje Biogas Srbija

Udruženje Biogas Srbija

Lidija Zelić

biogas

biometan