Energetski potencijal biogasa - Kako radi biogasno postrojenje i zašto je važno?

U današnjem svetu u kojem se sve više okrećemo održivim izvorima energije, biogas postaje sve važniji deo naše energetske tranzicije, a biogasna postrojenja predstavljaju čuda savremene tehnologije koja transformišu organski otpad u korisnu i održivu formu energije. Ali kako ta magija zaista funkcioniše i šta dobijamo iz ovog procesa?

Osnovni princip rada biogasnog postrojenja leži u anaerobnoj digestiji, procesu koji se odvija pod određenim uslovima bez prisustva kiseonika, slično procesu varenja u želucu preživara. U ovom procesu, koji se odvija u digestoru, posebno dizajniranom rezervoaru, mikroorganizmi razlažu organski materijal poput stajnjaka, otpada hrane ili biljnih ostataka, u gasovito gorivo koje se naziva biogas, koji se sastoji uglavnom od metana (CH4) i ugljendioksida (CO2), kao i male količine vodonika, vodonik-sulfida, amonijaka i drugih gasova u tragovima.

Bakterije razlažu složene organske spojeve u jednostavnije supstance, oslobađajući gasove kao što su metan i ugljen-dioksid. Metan, je glavni sastojak biogasa i koristi se kao obnovljivi izvor energije za proizvodnju električne energije, grejanje ili pogon vozila.

Obrada biomase radi proizvodnje biogasa uključuje više koraka – prikupljanje i pripremu sirovina (drobljenje, termička ili hemijska priprema), punjenje reaktora gde se vrši sledeća faza – fermentacija, potom se dobijeni biogas sakuplja i skladišti u posebnim spremnicima. Na kraju se vrši pročišćavanje i odvajanje ostataka. Ovi koraci zahtevaju precizno balansiranje temperature, vlažnosti i pH vrednosti kako bi se osigurali optimalni uslovi za aktivnost mikroorganizama i proizvodnju biogasa.

Kroz efikasan proces proizvodnje, biogasna postrojenja pružaju brojne koristi.

Biogas elektrane, imaju ubedljivo najveći doprinos zaštiti životne sredine od svih ostalih obnovljivih izvora energije - smanjuju emisije štetnih gasova, smanjuju otpad i zagađenja životne sredine. Njihova primarna uloga i jeste zaštita životne sredine. Međutim, kao produkt rada biogasnih elektrana nastaje i električna i toplotna energija koja doprinosi energetskoj nezavisnosti i održivosti države.

Nakon pročišćavanja i obrade, biogas se može koristiti u različitim sektorima, uključujući industriju, domaćinstva, poljoprivredu i transport. Zeleni metan, ili biometan, koji se dobija iz biogasa, kroz jednostavan postupak prečišćavanja do nivoa metana, je odlična zamena za prirodni gas. Kao ostatak od fermentacije dobija se đubrivo visokog kvaliteta čija primena je dozvoljena u organskoj poljoprivredi, što govori o tome da je reč o cirkularnom, zaokruženom procesu.

U Srbiji trenutno radi 39 elektrana sa ukupnim instalisanim kapacitetom oko 39 MW, dok je još 79 postrojenja u privremenom statusu povlašćenog proizvođača, što znači da su u nekoj od faza izgradnje. Sektor biogasa je relativno mlad, ali ima veliki potencijal kada uzmemo u obzir da je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja i da čak 65% naše teritorije čini obradivo zemljište, a upravo poljoprivredni ostaci predstavljaju glavnu sirovinu potrebnu za rad biogasnih postrojenja.

Ukoliko uzmemo u obzir količinu otpada koju bismo mogli da prikupimo i iskoristimo za rad biogas postrojenja, mogli bismo, bez ikakvih problema, da imamo instalisano 500 MW iz biogasa. Ukoliko bismo dalje prečistili taj biogas do nivoa biometana, mogli bismo da podmirimo 50% Srbije za prirodnim gasom.

Pored benefita koji su nabrojani, izgradnja jednog biogas postrojenja ima čitav niz indirektnih, ali ne manje važnih, benefita - razvija se ruralna sredina, kreiraju se nova radna mesta za lokalno stanovništvo, stiče se finansijska stabilnost za lokalne poljoprivrednike, stabilizuje se naponska mreža u ruralnim područjima, vrši se redukcija patogena u stajskom đubrivu, a čak 90% se redukuju neprijatni mirisi sa farmi. Svakako treba spomenuti i benefite za investitora u vidu finansijske dobiti od prodaje električne i toplotne energije iz biogasa, ili biometana.

Dakle, biogasna postrojenja predstavljaju ključnu komponentu tranzicije ka održivijem energetskom sistemu. Ona su na svojevrsan način tehnološko čudo koje nam omogućava da iskoristimo organski otpad kao resurs za proizvodnju održive energije. Razumevanje tehničkih aspekata ovih postrojenja pomaže nam da bolje shvatimo kako funkcioniše ovaj važan proces i kako možemo maksimalno iskoristiti potencijal obnovljive energije koju pruža biogas. Kroz ovaj proces, ne samo što smanjujemo emisiju štetnih gasova, već takođe doprinosimo očuvanju prirodnih resursa i stvaranju čistije i zelenije budućnosti.