Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Nova studija: Krajem decenije svet će prekoračiti granicu zagrevanja od 1,5 °C
Komentari
(Foto: Pixabay)
Probijanje ove važne granice desiće se oko 2030. godine – čitavu deceniju brže nego što se nekada pretpostavljalo.
Zagrevanje se ubrzalo poslednjih godina, a šta to znači za našu budućnost objašnjava dr Vladimir Đurđević, jedan od naših vodećih meteorologa i stručnjaka za klimatske promene.
Šta sve ubrzava zagrevanje
Po novim procenama iz ovogodišnje referentne studije "Indikatori globalnih klimatskih promena" (Indicators of Global Climate Change), svet će probiti granicu zagrevanja od 1,5 °C već krajem ove decenije.
To je sada neminovno, i dogodiće se znatno ranije nego što se nekada pretpostavljalo.
Naime, IPCC je 2018. procenjivao da bi, ako se nastavi tadašnja stopa zagrevanja, svet mogao dostići 1,5 °C između 2030. i 2052. godine, a period oko 2040. godine se nametao kao najrealističnije očekivanje prelaska ove granice.Danas, međutim, najnovije procene pokazuju da nismo na sredini tog opsega, već na njegovoj donjoj granici, što je iz ugla posledica klimatskih promena najnepovoljniji ishod: prag od 1,5 °C mogao bi biti dostignut već oko 2030. godine.
Razlog za ubrzanje nije samo nastavak visokih emisija gasova staklene bašte, već i smanjenje privremenog hlađenja koje potiče od antropogenih aerosola, kao i činjenica da danas bolje razumemo neke procese u klimatskom sistemu koji su ranije bili manje vidljivi.Granica od 1,5 °C bila je usvojena kao "ambiciozniji cilj" u Pariskom sporazumu, jer nam aktuelni podaci i zakoni fizike govore da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena, među kojima su i topljenje ledenih pokrivača i podizanje globalnih nivoa mora.
Međutim, ova granica će uskoro umesto "ambicioznog cilja" i "predmeta projekcija" postati – stvar istorije.
Ovo sve ne znači da je borba protiv klimatskih promena osuđena na propast.
Visoka cena klimatskih promena
Sa sadašnjim zagrevanjem od 1,37 °C, klimatske promene nas već koštaju: u ljudskim životima, izgubljenim ekosistemima, šteti od ekstremnih događaja…
Sve brže topljenje lednika (Foto: Dominik Van Opdenbosch/Unsplash)
Ali taj poraz je daleko manji poraz od probijanja granice od 2 °C, što je opet bolje nego da radimo "sve po starom" i osudimo sebe i naše potomke na paklenu budućnost sa zagrevanjem preko 3 ili čak preko 4 °C.
Pitanje je samim tim – koliko ćemo ovakvih poraza sebi dozvoliti pre nego što ostvarimo nekakvu pobedu, i koliko ćemo se pametno pripremiti na život u budućnosti u kojoj će komforan život postati sve teže dostižan.
Zašto je važna granica od 1,5 °C?
Ipak, ta granica nije bila nasumično odabrana i uključena u tekst Pariskog sporazuma.
Sa zagrevanjem preko 1,5 °C, povećava se neizvesnost i rizici rastu nelinearnim putem, uključujući i šanse za nepovratne, dugoročne promene u klimatskim sistemima.
Jedan primer takvih promena je gubitak velikih količina ledenih površina – što za posledicu ima i porast nivoa mora i smanjenu sposobnost Zemlje da "odbija" Sunčevu toplotu.
Za Srbiju, probijanje globalne granice od 1,5 °C bi značio ulazak u period u kome sadašnji ekstremi postaju sve češći i skuplji.
Srbija se zagreva brže od globalnog proseka
Naime, Srbija se već zagreva brže od globalnog proseka; prosečna godišnja temperatura već je toplija za više od 1,8 °C u odnosu na preindustrijsko doba.
Češći su toplotni talasi, duže suše, intenzivniji pljuskovi i veći pritisak na vodne resurse, poljoprivredu, šume, zdravlje ljudi i infrastrukturu.
Najveći neposredni rizik dolazi od kombinacije visokih temperatura i suše, jer ona direktno pogađa prinose, vodosnabdevanje, energetiku i ruralne zajednice.
Drugim rečima, svet na 1,5 °C za Srbiju već znači klimu u kojoj su godine poput 2012, 2017, 2024. ili 2025. manje izuzetak, a više upozorenje kako može izgledati nova normalnost.
Posledice će prvo osetiti naša poljoprivreda – primera radi, kod posebno osetljivih useva kao što je kukuruz, gubitak prinosa tokom najsušnijih godina je i do 40%.
U nekim delovima zemlje kao što je jugoistočna Srbija, menjaju se osnovne klimatske odlike, pa klima postaje polu-sušna.
Kako znamo kada će svet dostići granicu zagrevanja od 1,5 °C?
Poslednji dostupni podaci, za 2025. godinu, kažu nam da se Zemlja do sada zagrejala za 1,37 °C u odnosu na preindustrijsko doba, i da se ona trenutno zagreva brzinom od 0,27 °C po deceniji.
Na osnovu ovog rasta, možemo da pretpostavimo da će zagrevanje dostići granicu od 1,5 °C za pet godina, odnosno 2030. godine.
Poljoprivreda u opasnosti (Foto: igorstevanovic/shutterstock.com)
Kako bismo imali realnu šansu da zagrevanje zaustavimo na 1,5 °C, procene kažu da bismo smeli da emitujemo još oko 130 gigatona CO2. Pošto su trenutne emisije oko 42 gigatone svake godine, to znači da imamo oko tri godine, i da će ovim tempom karbonski budžet za 1,5 °C biti potrošen već 2028. godine.
Ove dve projekcije nisu identične iz više razloga – između ostalog, porast temperature donekle "kasni" u odnosu na porast koncentracija CO2 – ali obe nedvosmisleno ukazuju na probijanje granice do kraja ove decenije.
Ako će 1,5 °C biti probijeno, da li će se zagrevanje zaustaviti na 2 °C?
Čak i kada bi se emisije naglo zaustavile, tu postoji jedan faktor koji se često previđa.
Naime, sagorevanje fosilnih goriva zagreva planetu emisijama gasova staklene bašte, ali istovremeno emituje i antropogene aerosole, odnosno sitne čestice suspendovane u atmosferi.
Oni, u proseku, imaju efekat hlađenja jer deo Sunčevog zračenja rasipaju nazad u svemir i utiču na osobine oblaka, a sa druge strane su štetni za zdravlje u smislu narušavanja kvaliteta vazduha.
(Foto: Marion from Pixabay)
U godinama posle Pariskog sporazuma, postojalo je određeno jedinstvo u donošenju odluka koje danas, u svetlu aktuelnih geopolitičkih tenzija, više ne postoji.
SAD su danas na putu povratka fosilnim gorivima, i neke projekcije kažu da, ovim tempom, fosilna goriva u SAD neće doživeti svoj kraj ni do kraja 21. veka, što bi bilo katastrofalno po globalne koncentracije CO2.
Gde stojimo danas? Aktuelne projekcije kažu da će se, ovim tempom, granica od 2 °C probiti sredinom veka.
Ali tu je problem upravo to "ovim tempom" – mi ne znamo kako će tempo rasta (ili opadanja) emisija izgledati za pet, deset, dvadeset godina. Samim tim, projekcije koje gledaju dve decenije u budućnost treba uzeti sa rezervom.
Na osnovu aktuelnih pokazatelja i tendencija, izgledno je da će i ova granica biti probijena, samo je pitanje kada.
Gde će se zagrevanje zaustaviti?
Usled ipak ubrzanog razvoja obnovljivih izvora, i postepenog napuštanja fosilnih goriva, ovaj scenario je danas gotovo nemoguć.
Grenland postaje sve topliji (Foto: Pixabay/Barni1)
To je katastrofalni nivo zagrevanja, čije posledice je gotovo nemoguće sagledati, ali je istovremeno daleko bolji scenario od zagrevanja od 4 i više stepena Celzijusa.
Da li ovo zagrevanje može da se "preokrene"? Da li ćemo ikada ponovo živeti u svetu kakav smo poznavali tokom 20. veka?
Međutim, iz perspektive nas, koji živimo kraće od jednog veka i preživljavamo neposredne posledice klimatskih promena, priča izgleda sasvim drugačije. Tu prvo treba razumeti kako funkcionišu različiti gasovi staklene bašte.
Primera radi, metan, koji se emituje u atmosferu usled upotrebe prirodnog gasa, ali i u velikim količinama iz stočarstva, ima značajan doprinos efektu staklene bašte.
Posmatrano po jednom molekulu on je znatno snažniji od ugljen-dioksida, ali njegove koncentracije su znatno manje, a njegov životni vek u atmosferi relativno kratak. Sa druge strane, ugljen-dioksid daleko duže ostaje u atmosferi.
Šta to znači za klimatske promene? Po aktuelnim procenama, nešto više od trećine aktuelnog zagrevanja, oko 0,5 °C, je do antropogenih emisija metana u atmosferu.
Ako bismo sutra prekinuli emisije metana, mogli bismo u teoriji da vidimo pozitivne efekte u roku od nekoliko godina ili decenija, jer bi se taj "višak" koji smo emitovali hemijski razgradio i koncentracije bi se vratile u normalu.
Međutim, onaj udeo zagrevanja koji je do ugljen-dioksida – to će trajati vekovima, pa i hiljadama godina nakon što prestanemo sa emisijama. Toliko je potrebno Zemlji da sama reši problem prevelikih koncentracija CO2.
Istovremeno, važno je napomenuti da i zaustavljanje zagrevanja ne znači odmah i zaustavljanje posledica zagrevanja.Naime, postoje mnoge tzv. zagarantovane promene, odnosno putevi kojima smo se već izvesno zaputili, i sa kojih nećemo moći da skrenemo, sve i da sutra prekinemo sve emisije.Primera radi, gledajući sadašnje i istorijske nivoe CO2 u atmosferi, poslednji put kada su uslovi bili kao danas, milionima godina u prošlosti, Grenland je imao samo trećinu svog sadašnjeg leda.
U pitanju je spor proces, ali on svejedno traje: i kada bi se sad zaustavilo zagrevanje, u narednih nekoliko stotina godina verovatno bi svejedno nestao veći deo leda sa Grenlanda, što će u budućnosti dovesti do rasta nivoa svetskih mora.
Neke naše greške plaćaće ljudi koji još nisu ni rođeni.
Tagovi:
Indikatori globalnih klimatskih promena
Indicators of Global Climate Change
IPCC
dr Vladimir Đurđević
globalno zagrevanje
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.