Šta je "poremećaj polarnog vrtloga" i kako je ovaj fenomen zaledio pola severne hemisfere?

Ovog vikenda, nagli prodor hladnog vremena zaledio je ogromna prostranstva Severne Amerike. Sa dr Vladimirom Đurđevićem sa Fizičkog fakulteta u Beogradu objašnjavamo kako je došlo do ovako ekstremne vremenske epizode


Ogromna i intenzivna zimska oluja donela je snežne padavine, led i izrazito niske temperature, od krajnjeg severoistoka zemlje sve do Teksasa.


Nisu pogođene samo SAD, već gotovo sve zemlje oko arktičkog kruga.

U Kanadi, merne stanice u centralnim i istočnim krajevima zemlje beležile su temperature ispod -30 °C, uz jake vetrove i sneg, dok je i Rusija već danima gotovo cela pod snegom, uključujući i Moskvu, gde su maksimalne dnevne temperature bile ispod -10 °C.

Osnovni fenomeni: polarni vrtlog i mlazna struja

Izmestimo se na trenutak iz naših fotelja na jedno daleko i izrazito negostoljubivo mesto. Daleko sa severu planete Zemlje, u širokom krugu oko Arktika, na visinama od nekoliko desetina kilometara u atmosferi, vladaju relativno stabilni, vrlo specifični i nimalo komforni uslovi.


Temperature unutar vrtloga su izrazito niske, i do -70 °C. Ali to je u stratosferi. Bliže površini Zemlje, temperature dostižu oko -50 °C.


Za razliku od polarnog vrtloga, to je fenomen koji traje tokom cele godine, na visinama između 6 i 12 kilometara iznad nivoa mora.

Mlaznu struju meteorolozi nazivaju i "autoputem", što je korisna metafora jer obuhvata dve različite odlike mlazne struje.

Polarni vrtlog i mlazna struja "čuvaju" hladan vazduh na Arktiku, ali nisu uvek uspešni

Ali ostavimo po strani za trenutak metafore kao što je ova sa autoputem. Ona nam je bila korisna da razumemo oblik jednog fenomena, visoko u Zemljinoj atmosferi.

Sada nam treba jedna drugačija metafora, za drugačije potrebe. Naime, polarni vrtlog i mlazna struja zajedno deluju i kao bedem, jer u uobičajenim okolnostima sprečavaju prodor ledenog polarnog vazduha u niže, i daleko naseljenije geografske širine.


- Kada se brzine vetrova u polarnom vrtlogu otprilike prepolove, tj. kada brzine vetrova padnu na oko 100 do 150 kilometara na čas, onda vrtlog postaje nestabilan - objašnjava dr Đurđević.


Ove godine, taj prodor je bio posebno jak, i pogodio je ogromno prostranstvo, jer je arktički bedem bio posebno slab – zato što temperature vazduha iznad Arktika nisu bile dovoljno niske u odnosu na temperature na ekvatoru.

Povećana nestabilnost polarnog vrtloga može biti i direktna posledica klimatskih promena

- Kada razmišljamo o klimatskim promenama, prvo što nam pada na pamet je zagrevanje, jer sagorevanjem fosilnih goriva konstantno povećavamo koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u vazduhu. Situacija je tu prilično jasna u smislu uzroka i posledice - kaže dr Đurđević..

Međutim atmosfera nije statična. Vazduh se uvek kreće, a jedan deo tih kretanja je posledica temperaturne razlike između ekvatorijalnih i polarnih oblasti.

- U tom smislu, svako dugoročno narušavanje razlike u temperaturi između pola i ekvatora, odraziće se i na dinamiku atmosfere, donosno donekle će se promeniti način kako vazduh putuje preko površine planete - objašnjava.

S obzirom na to da se polarne oblasti zagrevanju znatno brže od ekvatorijalnih, kaže dr Vladimir Đurđević, ova razlika je manje nego što je bila u prošlosti, pa tako ovi neočekivani transporti hladnog vazduha iz polarnih oblasti u umerene širine i nisu toliko neočekivani na toplijoj planeti.

- Štaviše, povećana nestabilnost može biti direktna posledica klimatskih promena. Ovakve promene dovode i do naizgled paradoksalnih situacija, da u vremenu kada se maltene permanentno obaraju topli rekordi u pojedinim delovima sveta, imate nagla zahlađenja sa velikom količinom snežnih padavina - kaže dr Đurđević.

Nažalost, podseća ovaj stručnjak, "ona nisu dokaz da je smer porasta globalne temperature preokrenut, jer se ipak radi o izolovanim, relativno kratkim epizodama."

Fizički Fakultet Beograd

Prof dr Vladimir Đurđević

Fizički fakultet u Beogradu

polarni vrtlog

polar vortex

jet stream

oluja