Zašto pada popularnost kreditnih kartica dok krediti rastu

Gotovinski i potrošački krediti u Srbiji beleže snažan rast i sve su dominantniji u strukturi zaduživanja građana. Prema podacima Udruženje banaka Srbije, u aprilu je zabeležen najveći mesečni rast potrošačkih kredita, a keš krediti su od početka godine premašili bilion dinara ili osam i po milijardi evra. Istovremeno, kreditne kartice gube na popularnosti.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović iistakao je da se tu govori o kratkoročnim i srednjoročnim kreditima.

- Evidentno je da je došlo do porasta i to govori da je stanovništvo pod izvesnim finansijskim pritiskom da svoje finansije dopuni nekim dodatnim sredstvima - naveo je Musabegović za RTS.

Komentarišući rast broja stambenih kredita od 19,1% u odnosu na prošlu godinu, ocenio je da je to značajan pokazatelj da građevinarstvo i stanogradnja i dalje napreduju.

- Ono što je važno reći, to je da dosta uticaja imaju i krediti za mlade. Prvi kredit do sto hiljada sa povoljnim kamatama - rekao je Musabegović.

To pokazuje, navodi, da je tražnja i dalje veća od ponude stanova, i da se i dalje beleži rast cena kvadrata, iako nešto umereniji.

- Tako da još uvek je taj trend rasta cene kvadrata, nažalost, ili barem neko smirivanje, ali uglavnom mali rast cena stanovanja - naveo je Musabegović.

Govoreći o padu popularnosti kreditnih kartica, čiji je broj korisnika za godinu dana smanjen za 5,5%, a vrednost zaduženja za 2,3 procenta, Musabegović ocenjuje da rezultate polako daje finansijska edukacija stanovništva.

- Jer ako uporedite troškove koje imate sa karticom i one koje možete imati kada uzmete keš kredit, logičnije je da nećete ulaziti u dozvoljeni minus, ne daj Bože nedozvoljeni minus, gde su kamate katastrofa i mnogo je skuplje, i provizije i sve ostalo, nego ovde gde uzimate neki kredit i koristite ga. Tako da kartice polako gube, ne još uvek, one su i dalje važan instrument plaćanja, ali polako gube zbog novih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu, kao što su ovi keš krediti, jer praktično vi ne morate ni da odete u banku - objasnio je Musabegović.

Što se tiče zaduženosti građana Srbije u odnosu na Evropu, kaže da postoje različiti podaci po glavi stanovnika, ali da je realna procena između dve i dve i po hiljade evra.

- To je daleko niže nego u razvijenim evropskim zemljama i u okolnim zemljama. U Hrvatskoj je to pet puta više. Zemlje kao što su Nemačka i Francuska idu do 10, 15, 20 hiljada evra po stanovniku, tako da Srbija ima potencijal u smislu novog zaduživanja, ali je važno da se zna kako će ići plate, kako će ići inflacija, u kom pravcu će se sve razvijati - naveo je Musabegović.

Ipak, upozorava da građani moraju biti oprezni prilikom zaduživanja.

- Treba gledati da ono što je rata za bilo koju vrstu kredita ne prelazi 20, maksimalno 30% vašeg mesečnog prihoda. Sve preko toga dovući će vas u neko finansijsko ropstvo - poručio je Musabegović.