Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Demostat: Akcize na gorivo budžet Srbije mesečno koštaju 34 mil EUR
Komentari
(Foto: Pixabay.com/planet_fox)
Tri nedelje kasnije, SAD i Izrael započeli su vojnu intervenciju protiv Irana, što je pokrenulo spiralu ekonomskih problema.
Globalna geopolitika pokretač krize
U njihovom središtu sve je očiglednija naftna i gasna kriza s obzirom na to da petina tih energenata na globalno tržište dolazi iz regiona Bliskog istoka.
Na svetskim berzama došlo je do skoka cena, u pojedinim danima i za više od 30 % uz prognozu da će rast biti i veći zbog neizvesnosti, razrušenih proizvodnih kapaciteta i jako otežanog transporta, piše Demostat.
Srbija je u prvoj reakciji odlučila da smanji tek utvrđeni iznos akciza ne bi li nižim fiskalnim opterećenjima amortizovala cenovni udar u nabavci sirove nafte.
Akcize su prvo spuštene za 20 %, potom i za 25 % sa ograničenim trajanjem koje je sada limitirano do 24. aprila.
Prema novoj računici, na proizvodnu cenu litra bezolovnog benzina dodaje se 54 dinara akcize a na gasna ulja (dizel) 53,50 dinara.
Na tako formiranu cenu obračunava se i porez na dodatu vrednost (PDV), ali po tom osnovu neće se bitnije smanjiti prihod u državni budžet, jer značajniji deo koji se izgubi zbog nižih akciza, nadoknađuje se iz uvećane cene naftnih derivata što je takođe deo osnovice za obračun PDV-a.
Akcize i poreski priliv u budžet
Uz to, cene goriva koje i pored intervencije rastu, kao i veći troškovi u drugim oblastima proizvodnje, po sili inflacije delimično će pokriti nedostajući akcizni prihod. Litar benzina trenutno košta 191 dinar a dizela 217 dinara.
Ipak, pregrada u državnoj kasi koja se puni iz akciza biće značajno umanjena bar u ovom periodu na koji se nova uredba Vlade odnosi.
Prema planiranom budžetu za 2026. godinu, u kome uobičajeno poreski prihodi učestvuju sa više od 86 % ukupnog priliva, od predviđenih 2.080 milijardi dinara (17,8 mlrd EUR) najveći je udeo koji će biti ubran iz PDV-a.
Ove godine po tom osnovu očekuje se iznos od 1.084 milijarde dinara (ili 9,26 mlrd EUR) što u ukupnim poreskim prilivima u budžet, učestvuje sa gotovo 45 %.
(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Više od polovine akciznog priliva ubira se od plasiranja naftnih derivata - 244 milijarde dinara (više od 2 mlrd EUR) što znači da iz te niše dolazi malo više od svakog desetog poreskog dinara u budžetu - preciznije 10,1 % poreskog prihoda obezbeđuje se naplatom akciza na naftne derivate.
Iako računice za prvi kvartal još nisu svedene, za mesec dana koliko je u primeni smanjeni iznos akcize, gruba procena kazuje da je državna kasa najverovatnije lakša za oko četiri milijarde dinara (više od 30 mil EUR).
Srbija "drži" cenu
Da li će to umanjenje uticati da se neke od planiranih investicija ili obaveze ne ispune, ili će poslužiti kao alibi za to što nije ispunjeno, za sada se ne zna.
Vlada uvek može da potegne keca iz rukava i da se dodatno zaduži kako bi zatvorila novu budžetsku rupu, ako joj je to potrebno.
Koliko dugo će budžet moći da izdrži smanjene akcize teško je proceniti a još je teže objasniti enigmu cene koja i pored te olakšice spada među skuplje u svetu.
Od 169 država rangiranih od najjeftinije do najskuplje, Srbija zauzima visoko 130. mesto po visini cene benzina i 131. po ceni za dizel.
Prema podacima sajta GlobalPetrolPrices, na dan 13. april ove godine, najjeftiniji dizel ima Venecuela, za litar se plaća 0,004 USD, dok se najpovoljnije benzin toči u Libiji (0,024 USD) i Iranu (0,029 USD).
Najskuplje je u Hongkongu gde je litar dizela 4,5 USD a benzina 4,135 USD.
- Zbog sve skupljeg goriva i tražnja može da oslabi pa je jako teško izvući zaključke kako će se stvari dalje razvijati - ukazuje za Demostat generalni sekretar Udruženja naftne industrije Srbije Tomislav Mićović.
Potrebe tržišta zadovoljene
Mićović kaže da su potrebe srpskog tržišta u potpunosti su zadovoljene iz domaće proizvodnje i uvoza, iako se dešavalo da država reaguje rezervama.
- To je bilo zbog zaustavljene prerade u pančevačkoj rafineriji, ili kada su naglo uvećane nabavne cene. Ali, u odnosu na ukupne zalihe, intervenisalo se malim količinama. Usledila je druga vrsta intervencije, smanjenje akciza, prema poslednjoj objavi za 25 %, ali je pri tom nažalost, izostavljeno smanjenje akcize na tečni naftni gas (TNG) koji je takođe motorno gorivo. Time je narušen paritet, gas je postao preskup pa su ta vozila jednostavno prešla na benzin dodatno opterećujući njegov promet - kaže Mićović.
Podseća da smo ušli u petu godinu primene uredbe o ograničenju cena dizela za poljoprivredna domaćinstva koja su do skoro, na osnovu uredbe iz 2022. godine, kupovala gorivo po ceni od 179 dinara a imali su pravo da po toj ceni nabavljaju po 100 litara za svaki hektar registrovan u eAgraru. Tek nedavno je ta cena podignuta na 184 dinara.
- Istovremeno, registrovana gazdinstva mogu da na osnovu računa o kupljenom gorivu podnesu zahtev za refakciju akcize, na osnovu koje će imati povrat od 50 dinara po kupljenom litru dizela. Pravo na refakciju akcize imaju i prevoznici u drumskom i teretnom saobraćaju - napominje Mićović.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.