Koliko su stare sorte semena važne za očuvanje kvaliteta hrane?

U vremenu klimatskih promena i sve veće zavisnosti od industrijske proizvodnje hrane, stručnjaci kažu da je očuvanje starih sorti semena važno za stabilnost sistema hrane koji bez raznovrsnosti može biti ozbiljno ugrožen. Dok se u svetu semena starih sorti čuvaju u specijalnim bankama, u Srbiji se ova praksa sve više oslanja na lokalni nivo.

Prema procenama, u poslednjih sto godina izgubljeno je više od tri četvrtine biljne genetske raznovrsnosti. Zbog toga se stare sorte danas ponovo prepoznaju kao važan resurs - ne samo za očuvanje kvaliteta hrane, već i za otpornost u uslovima klimatskih promena. Jedna od retkih lokalnih banki semena u Srbiji nalazi se u Somboru, gde su već postignuti konkretni rezultati - među njima i očuvanje i ponovno uvođenje u proizvodnju stare sorte paprike somborke i nekoliko starih sorti maka.

- Svedoci smo sve veće globalizacije generalno društva, ekonomije, to se naravno dešava i u poljoprivredi, i velike firme imaju interes da ono što su selekcionisali, što je njihovo seme, prodaju na tržištu. Ono što tržište opet, s druge strane, traži neumitno je da bude što veći prinos, a ono što se nažalost gubi u toj trci za profit, to je zbilja i kvalitet i ukus - navodi Zoran Boc, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Sličan model, ali kroz obrazovni sistem, razvija i Poljoprivredna škola Vršac. Iskustvo su već stekli kroz projekat "Opasulji se", gde su učenici prvi put prošli ceo proces.

- Deca su kroz ovaj projekat prošla čitav put od semena do novog semena i ono što je bitno, zaključili su da od jednog zrna mogu da dobiju mnogo više, što znači da mogu da ga razmnožavaju i da nađu način da sačuvaju onu sortu koja njima najviše odgovara - kaže Ana Mesaroš, profesor u Poljoprivrednoj školi Vršac.

Osim očuvanja, stare sorte imaju važnu ulogu i u stvaranju novih - jer predstavljaju genetsku osnovu za otpornije i prilagođenije hibride.

- One su vrlo važne zato što imaju jako dobru genetiku, mi možemo ukrštanjem da poboljšamo osobine novih sorti i da aklimatizujemo te nove sorte na naše uslove koji pogoduju našoj zemlji i naravno ovom regionu - kaže Đorđe Brekić, profesor u Poljoprivrednoj školi Vršac.

Nakon dodatne stručne obuke, u Vršcu sada planiraju i naredni korak - izlazak na teren i sistematsko prikupljanje semena iz lokalnih sredina.

- Imamo nameru da na jesen, odnosno po završetku sezone, idemo u sela oko Vršca i u samom Vršcu, takozvane misije sakupljačke, da sakupljamo semena kako starih sorti, tako i semena neka koja su zastupljena ovaj u tim regionima, kako bismo prikupljali i donosili kod nas u školu gde bismo napravili jednu takozvanu lokalnu banku semena - navodi Nemanja Jelisavčić, profesor u Poljoprivrednoj školi Vršac.

U vremenu kada klimatske promene već menjaju ono što možemo da proizvedemo, pitanje semena postaje pitanje opstanka. Zato ono što danas sačuvamo u malim, lokalnim bankama - sutra može odlučiti šta će biti na našim njivama i trpezama.