Stanić: Srbija još odoleva krizi - inflacija kao ključni izazov

U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 %, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.

Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo 5.000 preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava u razgovoru za RTS da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalje prisutne.Da li je kriza već stigla u Srbiju

Prema rečima Bojana Stanića, Srbija još nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji su i dalje stabilni i pozitivni.

- Ipak, ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa - napominje Stanić.

Naprotiv, centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.

Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta

Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.

Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja, kaže gost Dnevnika.

Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.

Bojan Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.

Energetika kao relativna prednost Srbije

Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom.

Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 %.

Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 %.

Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.

Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.

Rast cena hrane i uticaj na građane

U Srbiji čak 50 % potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena.Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 %, a očekuje se da ostane u okvirima cilja Narodne banke (do 4,5 %).

Ključno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva.

Država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji.

Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu.

Nemačka kao pokazatelj budućih kretanja

Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima – reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.

Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 % BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja.

Rast cena kerozina već utiče na poskupljenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.

Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.

Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 % do 2035. godine i sve više promoviše kupovinu domaćih proizvoda.

Privredna komora Srbije

Narodna banka Srbije Beograd

PKS

NBS

Evropska centralna banka

ECB

Bojan Stanić

inflacija

ekonomija