Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kriza tržišta mineralnog đubriva - Srbija ima zaliha zahvaljujući uvozu iz Rusije
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / barskefranck)
Stručnjaci kažu da zaliha u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznog regiona Persijskog zaliva.
Uvoz i iz Egipta i Kazahstana
Poljoprivrednici najviše koriste ureu, a dominantno je uvozimo iz Ruske Federacije, dok manje količine stižu iz Egipta.
Veštačkim đubrivom se snabdevamo i iz Kazahstana, Austrije, Mađarske i Hrvatske.
Cena uree na svetskim berzama u poslednjih mesec dana porasla je za 35 % i dostigla je 690 USD po toni.
Prema podacima portala "Trejding ekonomiks", cene fjučersa za ureu postigle su tako najviši iznos još od oktobra 2022.
Prema podacima Produktne berze Novi Sad, urea je na početku napada na Iran, od 9. do 20. marta poskupela za 6,88 %, a do 1. aprila taj skok je dostigao nivo od 9,61 %.
Analitičari očekuju da će, zbog rasta cene na berzama, nova tura koja stiže na naše tržište biti znatno skuplja i da je realno očekivati da će maloprodajne cene do kraja aprila dodatno porasti ukoliko se sukob nastavi.
Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši oko 1,2 miliona tona mineralnog đubriva, ali da se koristi manje.
Podjednako se koriste kompleksna (NPK) i azotna đubriva, a posle stečaja u pančevačkoj HIP Azotari, jedini ozbiljan domaći proizvođač NPK đubriva ostala je kompanija "Eliksir Grupa" iz Šapca.
Pored domaće proizvodnje, NPK đubriva se uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače.
Naši ratari kupili 900.000 tona
Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović kaže za RT Balkan da su prošle godine domaći poljoprivrednici kupili oko 900.000 tona veštačkog đubriva u inostranstvu.
On napominje da je uvoz iz Rusije značajno opao u odnosu na 2021. godinu, ali da i dalje najviše uree kupujemo u RF.
- Poljoprivrednici koriste oko 900.000 tona ukupno svih mineralnih đubriva godišnje. Realna potreba je 1,2 miliona, ali zbog cene i zbog mnogih drugih razloga je smanjena upotreba, što nije dobro, jer su onda prinosi manji, a proizvodnja je skuplja - kaže Stevanović.
Ilustracija (Foto: Andrzej Wilusz/shutterstock.com)
- Najveći problem je što mineralna đubriva iz Persijskog zaliva idu za Japan, Južnu Koreju, Pakistan i Indiju i što to tržište sada traži nove dobavljače i napravili su dar-mar i sa cenom i sa potražnjom.
U Srbiji trenutno svi troše zalihe, pa prodaja stoji. Đubrivo je akcijska roba i cena se menja iz dana u dan. Nema prometa po tim visokim cenama. Svi imaju već zalihe i čeka se da se otvaranjem Ormuza situacija bar malo rastereti - kaže Dragan Stevanović.
Nedostaju azotna đubriva
On navodi da se u Srbiji godišnje proizvede oko 550.000 tona, ali da od toga 200.000 tona izvezemo.
- Ono što nama fali su azotna đubriva. Tu spadaju urea i amonijum-nitrat. Sirovina za azotna đubriva je gas i logično da su najjeftinija tamo gde su nalazišta gasa. Zbog toga su zemlje Zaliva i Rusija najveći proizvođači - kaže Stevanović.
Prema njegovim rečima, jako je skupo praviti ga ako nemate svoj gas, jer 80 % cene je udeo gasa.
- U Srbiji se najviše koristi urea i prošle godine smo uvezli 217.000 tona i platili 83,5 mil EUR, a 174.000 tona je stiglo iz Ruske Federacije preko Konstance i koštalo je 65,5 mil EUR - kaže Stevanović i dodaje da je uvoz iz Rusije bio najjednostavniji, zbog blizine, ali da je poslednjih godina od početka sukoba u Ukrajini otežan i smanjen.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je izjavio da je Srbija stabilno snabdevena azotnim i drugim mineralnim đubrivima za setvu i da nema razloga za brigu.
Prema njegovim rečima, poskupljenje azotnih đubriva nije opravdano, jer je roba uvezena pre nego što je cena na berzama počela da raste zbog rata u Iranu.
Ilustracija (Foto: Africa Studio/shutterstock)
Situacija ozbiljna ali nije alarmantna
Agroekonomista Žarko Galetin kaže za RT Balkan da je situacija na tržištu ozbiljna, ali da ipak nije alarmantna. Dodaje da bi u slučaju da rat u Iranu potraje veoma lako mogla da se zakomplikuje i postane veoma neizvesna.
- Najviše smo uvozili iz Rusije, jer oni imaju sve što im treba da budu veliki proizvođači. Pre svega gas, koji je najveća stavka u proizvodnji azotnih đubriva. Svi ostali snabdevači, koji snabdevaju i Srbiju u velikoj meri zavisni su od fosfatnih ruda, sumopora i azota iz regiona Bliskog istoka - napominje Galetin.
Sagovornik RT Balkan kaže da Srbija uvozi oko 70 % svojih potreba i da se sada postavlja i pitanje dovoljne raspoloživosti robe, da li će je biti i po kojoj ceni u krajnjoj liniji.
- Verujem da imamo zaliha za prolećnu sezonu. Manir manjih proizvođača je, međutim, da kupe baš onda kada im treba, ne drže ga u zalihama i oni bi možda mogli da budu u problemu. Ne vidim da trenutno ima nestašica. Međutim, ako ovo potraje, desiće se i to, ali nekako ćemo pregurati kampanju prolećnih radova - kaže Galetin.
Pitanje je, smatra on, koliko će naši poljoprivredni proizvođači i gazdinstva smanjiti upotrebu mineralna đubriva i to će se sve na kraju odraziti na prinose.
- Sve je prilično nezgodna i neizvesna situacija sa aspekta raspoloživosti i sa aspekta dostupnosti - kaže Žarko Galetin.
Agroekonomista napominje da Srbija nema direktno problem sa uvozom, jer se ne oslanja na nabavke iz Persijskog zaliva, ali da je pitanje da li će proizvođači đubriva iz Hrvatske, Austrije i Mađarske, od kojih kupujemo, imati dovoljno sirovina s obzirom na situaciju u Ormuskom moreuzu.
On ukazuje da su praktično dva najznačajnija inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, nafta i mineralno đubrivo, pod znakom pitanja i pod pritiskom tražnje s obzirom da su blokirane rute preko Persijskog zaliva i ukazuje da će to biti ozbiljan problem našim proizvođačima da se uklope u "troškovnu kalkulaciju".
Firme:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Privredna komora Srbije
Udruženje za hemijsku gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije
Produktna Berza Novi Sad
HIP-AZOTARA d.o.o. Pančevo
Elixir group doo Novi Sad
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.