Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kako do energije budućnosti - Otpad i geotermalne vode dragoceni resursi Srbije
Komentari
Postrojenje za proizvodnju energije od otpada u Vinči (Foto: Shutterstock/Dragan Mujan)
Jedan od njih nalazi se u otpadu koji svakodnevno proizvodimo i koji može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije.
Profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić kaže za RTS da je pravi primer u Srbiji postrojenje u Vinči, ali da naša zemlja ima potencijal da energiju dobija i iz geotermalnih izvora i industrije.
Ne koristi se svaki otpad
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ona je podsetila da otpad može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, a postrojenje u Vinči godišnje može da preradi 340.000 tona otpada i obezbedi struju za 30.000 domaćinstava i grejanje za 60.000 domaćinstava.
- Otprilike preradi 60 odsto otpada koji generiše Beograd godišnje. To je moderan način, ali i zahtevan, jer se spaljivanje odvija pod određenim uslovima zbog opasnosti od emisije štetnih gasova. Koristi se zato aktivni ugalj, ubrizgava se kreč i razna jedinjenja za neutralizaciju kiselih produkata, kao i filteri za čestice - navodi Stanišićeva.
Prema njenim rečima, procenjuje se da u Evropi ima oko 450 takvih postrojenja. U Kopenhagenu, na primer, fabrika na krovu ima stazu za skijanje i zid za penjanje, jer je reč o čistoj tehnologiji, dok je u Austriji jedno postrojenje turistička atrakcija jer je dizajnirano da izgleda kao šareni dvorac.
Prema njenim rečima, procenjuje se da u Evropi ima oko 450 takvih postrojenja. U Kopenhagenu, na primer, fabrika na krovu ima stazu za skijanje i zid za penjanje, jer je reč o čistoj tehnologiji, dok je u Austriji jedno postrojenje turistička atrakcija jer je dizajnirano da izgleda kao šareni dvorac.
- Ne može da se koristi svaka vrsta otpada. Neke se odmah uklanjaju, poput baterija i elektronskog otpada, jer sadrže teške metale, kao i radioaktivni i medicinski otpad i azbest. Sagorevaju se, međutim, organski otpad, plastika, karton i komunalni otpad. Staklo i metal ostaju u pepelu, ali se izdvajaju i recikliraju, a pepeo se koristi za nasipanje - ukazuje Stanišićeva.
Iz Beča stiže gotovo neverovatna informacija da jedan proizvođač napolitanki koristi jednu od najvećih peći za keks na svetu, a njena otpadna toplota koristi se za zagrevanje stotina domaćinstava putem sistema daljinskog grejanja.
Otpadne vode kao izvor energije (Foto: gameanna/shutterstock.com)
Stanišićeva, takođe, ističe da grejanje putem geotermalnih izvora, poput banja u Srbiji, ima prednosti jer ne zagađuje životnu sredinu, omogućava energetsku nezavisnost i smanjuje upotrebu fosilnih goriva.
Napominje da je Island ekstremniji primer, jer su temperature vode i pare oko 120 stepeni zbog blizine lave površini, pa na taj način obezbeđuju i struju i grejanje, dok se u Beču koristi prečišćena kanalizaciona voda temperature između 12 i 20 stepeni.
- Temperatura otpadne vode u Beču deluje nisko, ali imaju toplotne pumpe koje je kondenzuju i zagrevaju vodu do 70 stepeni, čime se snabdeva 56.000 domaćinstava grejanjem. Potrebna su, međutim, značajna početna ulaganja i dobra mreža daljinskog grejanja. Ipak, dugoročno se isplati i za životnu sredinu - kaže Stanišićeva.
Geotermalne vode dragocen resurs (Foto: Elena Yakusheva/shutterstock.com)
Energetska nezavisnost u Vranjskoj Banji
U Vranjskoj Banji postoji izvor sa zvanično najtoplijom vodom u Evropi, koji se koristi u terapeutske svrhe, ali i za grejanje prostorija, uglavnom u institucijama, među kojima je i Specijalna bolnica.
Doktorka Slađana Stošić, direktorka Specijalne bolnice u Vranjskoj Banji, izjavila je da je manje poznato da bolnica, osim za lečenje, koristi toplu vodu i za grejanje, što je posebno značajno u vreme globalne energetske krize.
- Ne interesuje nas kada počinje grejna sezona – prvog hladnog dana uključujemo grejanje i ne zavisimo od energenata. Održavanje je jednostavno, troškovi su simbolični, a voda dolazi iz dve bušotine. Na radijatorima imamo termoregulatore za podešavanje temperature - kaže Stošićeva.
U Vranjskoj Banji postoji izvor sa zvanično najtoplijom vodom u Evropi, koji se koristi u terapeutske svrhe, ali i za grejanje prostorija, uglavnom u institucijama, među kojima je i Specijalna bolnica.
Doktorka Slađana Stošić, direktorka Specijalne bolnice u Vranjskoj Banji, izjavila je da je manje poznato da bolnica, osim za lečenje, koristi toplu vodu i za grejanje, što je posebno značajno u vreme globalne energetske krize.
- Ne interesuje nas kada počinje grejna sezona – prvog hladnog dana uključujemo grejanje i ne zavisimo od energenata. Održavanje je jednostavno, troškovi su simbolični, a voda dolazi iz dve bušotine. Na radijatorima imamo termoregulatore za podešavanje temperature - kaže Stošićeva.
Firme:
Institut za nuklearne nauke Vinča Beograd
Specijalna bolnica za rehabilitaciju Vranjska banja
Tagovi:
Vinča
Specijalna bolnica u Vranjskoj Banji
Svetlana Stanišić
Slađana Stošić
energija
proiizvodnja
otpad
geotermalni izvori
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.