Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Borovnica, "plavo zlato" domaće poljoprivrede - Visoka cena, ali i strogi uslovi proizvodnje
Komentari
Ilustracija (Foto: katacarix/shutterstock.com)
Profesor Zoran Keserović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da su borovnice svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina, a po strukturi izvoza prehrambenih proizvoda voćarstvo se nalazi na prvom mestu.
- U izvozu dominiraju i jabuka, malina, smrznuta višnja, kupina i, u poslednje vreme, borovnica kao veoma važna voćna vrsta, čija je perspektiva velika. Dosta smo uradili u tehnologiji proizvodnje jabučastih voćnih vrsta, kao i kod borovnica, za razliku od jagoda - navodi Keserović.
Uslovi podizanja zasada
Prema njegovim rečima, Srbija je jedna od prepoznatljivih zemalja u Evropi, ali i u svetu, u savremenoj proizvodnji borovnice, jer se podižu savremeni zasadi sa kvalitetnim sadnim materijalom, uz povoljne agroekološke uslove, a berba stiže u vreme kada se završava u Portugaliji, početkom juna.
- U narednih deset godina, borovnica će biti među deset izvoznih prehrambenih proizvoda, ali treba opreza u izboru uslova za podizanje zasada. Osim hemijske analize na makro- i mikroelemente, mora se uraditi i mehanička analiza zemljišta i vode. Ne sme se napraviti nijedna mala greška - ukazuje Keserović.
Profitabilna voćna vrsta
Napominje, takođe, da će borovnica u narednom periodu biti jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a možda i poljoprivrednih kultura.
S druge strane, Keserović ističe da je za sadnju borovnice neophodna dobra analiza zemljišta i vode, jer ako sadrže visok pH i karbonate, to će se odraziti na proizvodnju, dok je kvalitetan sadni materijal osnov za kvalitetnu proizvodnju.
- Na malim površinama mogu se ostvariti veliki prihodi, možda i najveći od svih poljoprivrednih kultura. U Srbiji čak 40 odsto gazdinstava ima do dva hektara, a oko 75 odsto do pet hektara. Ako bi se borovnica uzgajala u plastenicima, na hektar ili hektar i po, ranije bi rodila i dostigla veću cenu - objašnjava Keserović.
Osvajanje tržišta
Keserović, takođe, ukazuje da treba izabrati odgovarajući položaj parcela, ali ne u ravničarskom kraju, koji je ove godine pogođen velikim količinama padavina.
- Srbija je savladala savremenu tehnologiju i poznata je na svetskom nivou po njenoj primeni. Perspektiva je veoma dobra. Borovnica se može uzgajati i u kontejnerima zapremine od 70 do 80 litara, koji treba da budu perforirani. Na taj način može se kontrolisati i količina navodnjavanja - kaže Keserović.
Ističe, takođe, da je borovnica deficitarna voćna vrsta i da Srbija može brzo osvojiti evropsko i svetsko tržište, ali da je treba brendirati i zaštititi, što nije urađeno sa srpskom šljivom.
- Ako se proizvedu kvalitetni plodovi borovnice, postiže se visoka cena. U izvozu prošle godine kretala se između sedam i osam evra. To je prva berba, a postoje i sorte kod kojih se berba obavlja u dva navrata - zaključuje profesor Keserović.
Tagovi:
Poljoprivredni fakultet u Novom SaduZoran Keserović
borovnica
borovnice
proizvodnja borovnica
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.