Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Evropski penzioni sistemi pred prekretnicom – Rezultati EU projekta "FutuRes"
Izvor: eKapija
Četvrtak, 02.04.2026.
15:32
Četvrtak, 02.04.2026.
15:32
Komentari
Ilustracija (Foto: Unsplash / bruce mars)
Kako Evropa može postati otpornija na demografske i socioekonomske promene kada je reč o penzionim sistemima?
Nakon trogodišnjeg istraživanja, EU projekat "FutuRes" je završen i donosi zanimljive uvide u moguće buduće reforme penzionih sistema.
Demografske promene kao faktor
Pod vođstvom italijanskog univerziteta "Bokoni", istraživači iz Italije, Austrije, Engleske, Nemačke, Poljske, Finske i Belgije su u okviru EU projekta "FutuRes - ka otpornijoj budućnosti Evrope" tokom poslednje tri godine proučavali ovu temu.
Demografske promene su relativno predvidive i još osamdesetih godina moglo se naslutiti da će niska stopa nataliteta u kombinaciji sa dužim životnim vekom dovesti do neravnoteže između broja penzionera i zaposlenih.
Ovaj razvoj sve više opterećuje penzione sisteme u kojima zaposleni svojim doprinosima finansiraju penzionere.
Istraživači su analizirali državne penzione reforme pomoću matematičkog modela preklapajućih generacija, koji uzima u obzir dinamiku između i unutar generacija.
U Austriji se koristi sistem međugeneracijske solidarnosti, gde zaposleni finansiraju penzionere.
Dok je šezdesetih godina odnos bio četiri zaposlena na jednog penzionera, danas je oko 3:1, a očekuje se da će do 2050. godine biti 2:1.
Takav sistem dugoročno nije održiv jer će troškovi penzija rasti.
Četiri moguće reforme
Istraživači su modelirali četiri moguće reforme sa fokusom na održivost i njihov uticaj na različite društvene grupe: progresivni penzioni sistem, promene minimalne penzije, povećanje starosne granice za penziju i ograničavanje doprinosa.
Konkretno ne postoji jedno idealno rešenje. Dugoročno, penzioni sistem treba da se zasniva na više stubova, pored državnog sistema, važni su i privatna štednja i uplate od strane poslodavca u privatni penzioni fond.
Ilustracija (Foto: I.Vukša)
Na primer, osoba sa visokim primanjima bi dobijala oko 72% plate kao penziju, dok bi neko sa nižim prihodima dobijao oko 86%.
Ove mere smanjuju socijalne nejednakosti i posebno utiču na smanjenje siromaštva starijih žena. Povećanje starosne granice i ograničavanje doprinosa smanjuju troškove sistema.
Duži radni vek pomera odlazak u penziju, a uvođenje faktora održivosti smanjuje penzije kako bi doprinosi ostali u određenim granicama.
U okviru istraživanja svaka zemlja se bavila posebnim aspektima – u Nemačkoj diskriminacijom po starosti, u Engleskoj ulogom migracija i digitalizacije, a u Poljskoj fertilitetom i razvojem porodice.
Pokrenut je i novi projekat uz podršku Austrijske narodne banke, koji istražuje kako penzioni sistem utiče na raspodelu bogatstva u društvu, posebno imajući u vidu da deo stanovništva nasleđuje nekretnine, dok drugi deo nema finansijske mogućnosti da ih stekne.
Tagovi:
Kancelarija Grada Beča u Beogradu
EU projekat FutuRes
FutuRes ka otpornijoj budućnosti Evrope
Univerzitet Bokoni
Austrijska narodna banka
penzioni sistem
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.