Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kako se pravilno pije vino
Komentari
(Foto: Yulia Grigoryeva/shutterstock.com)
Međutim, malo je poznato šta nam to vino zapravo čini ako ga pijemo na prazan stomak - pored toga što nas brže opija, kako tačno utiče na naše organe, kakve promene u nivou šećera izaziva, a kako nam remeti san ako ga ne pijemo na preporučljiv način. I koji je to, zapravo, preporučljiv način? Upravo time se, između ostalog, bavio Želimir Bantić, specijalista farmacije i master medicine dugovečnosti i zdravog starenja, što je inače od pre nekoliko godina novi smer na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Želimir je, naime, pored brojnih drugih namirnica, na svojoj koži ispitivao i kakve promene u našem telu izaziva vino, i to u različitim okolnostima - preko dana na prazan stomak, uveče na prazan stomak, uz obrok bogat ugljenim hidratima, uz obrok pun vlakana i proteina i evo šta nakon svega toga kaže.
- Iako u svetu postoji dosta radova na tu temu, kod nas niko nije radio takva istraživanja i jednostavno sam želeo, za početak, da na svojoj koži potvrdim kakve promene u telu izaziva konzumacija vina. Ono što su pokazali moji testovi jeste da ako se vino pije na prazan stomak u toku dana, onda alkohol u njemu dosta optereti jetru. On tada brzo prolazi kroz želudac i ulazi u tanko crevo, čime brže stiže i u cirkulaciju, u krv. A što su veće koncentracije alkohola u krvi, jetra se više brani da zaštiti organizam, da ga detoksikuje i onda dolazi do većih oscilacija šećera u krvi. A mi onda često u takvim situacijama osećamo i neke simptome poput pada šećera, energije, malaksalosti i drhtavice. I to pričam o zdravim osobama, a kod onih koji imaju dijabetes, koje su na insulinu, sve je još izraženije – objašnjava Želimir.
Najveći problem, prema njegovim rečima, dešava se kada se vino pije uveče, pred spavanje, i to na prazan stomak.
- Tu dobijamo dva problema. Pored toga što tada u toku spavanja može da dođe do hipoglikemije, odnosno pada šećera u krvi, alkohol takođe narušava kvalitet sna i njegovu arhitekturu, odnosno remeti faze spavanja. Tada dolazi do fragmentacije sna, kada se osoba budi u toku noći, a kod onih koji imaju nesanicu ili lak san, kod njih je taj uticaj konzumiranja alkohola pred spavanje još veći. Telo tokom spavanja tada ne može da se oporavi, niti regeneriše i sav metabolički otpad koji se stvori u organizmu tokom dana mi još zatrpamo time da radimo detoksikaciju alkohola noću. Sve to jako opterećuje organizam – navodi Bantić.
Njegova teza nije da se vino, kao alkohol, zabrani, niti da ljudi ne uživaju u stvarima koje vole, nego da nauče kako da to zdravije rade. A to bi za početak značilo, kako kaže, da se vino pije u prvoj polovini dana, uz ručak ili odmah posle ručka.
- Ako se već pije uz večeru, to treba da se završi četiri sata pre spavanja. Pritom, večera treba da bude lagana, sa dosta salate ili povrća i sa proteinima. Na taj način se obezbeđuje i stabilnija glikemija i mirniji san. Ipak, uvek bih pre preporučio da se konzumira uz ručak, jer će se ako ne konzumiraju alkohol pre spavanja, ljudi ujutru buditi odmorniji i naspavani – ističe Želimir.
On je ovom prilikom objasnio i kojim tačno redosledom namirnice u jednom obroku treba da se unose u organizam. I on taj redosled preporučuje uvek, i kada se ne konzumira vino, odnosno bilo koji alkohol, a pogotovo uz konzumaciju. Najpre, prema njegovim rečima, treba pojesti neku salatu ili povrće, pa onda proteine i masti, pa tek onda ugljene hidrate – ako se već unose.
Na taj način, ukoliko se uz obrok konzumira vino, usporava se skok alkohola u krvi, a što je manji skok alkohola, manji je i metabolički stres. Odnosno, jetra na taj način ravnomerno i polako detoksikuje alkohol iz krvi i uspeva da održi glukozu stabilnom. A Želimir je objasnio i zašto je ovaj redosled bitan:
- Ljudi mogu da zamisle naš želudac kao jedan lavabo, a cev iz lavaboa da zamisle da je tanko crevo. I sve ono što uđe prvo u lavabo ide prvo i u crevo. Ako vlakna prvo uđu u naš organizam, ona usporavaju pražnjenje želuca i prolazak hrane iz želuca u tanko crevo. A zašto nam je bitno da hrana polako prolazi – zato što na taj način vlakna usporavaju razgradnju skroba i apsorpciju glukoze i zato što se tako sprečava da glukoza naglo uđe u krvotok kroz tanko crevo, odnosno sprečava se veliki skok šećera u krvi. A što imamo manji skok šećera u krvi, manji je i skok insulina. A što je manji skok insulina, manje imamo inflamacije i više smo metabolički fleksibilniji. Ljudi koji imaju konstantno povišen insulin, teže mršave, više se goje, imaju problem sa energijom, fokusom itd.
- Ljudi mogu da zamisle naš želudac kao jedan lavabo, a cev iz lavaboa da zamisle da je tanko crevo. I sve ono što uđe prvo u lavabo ide prvo i u crevo. Ako vlakna prvo uđu u naš organizam, ona usporavaju pražnjenje želuca i prolazak hrane iz želuca u tanko crevo. A zašto nam je bitno da hrana polako prolazi – zato što na taj način vlakna usporavaju razgradnju skroba i apsorpciju glukoze i zato što se tako sprečava da glukoza naglo uđe u krvotok kroz tanko crevo, odnosno sprečava se veliki skok šećera u krvi. A što imamo manji skok šećera u krvi, manji je i skok insulina. A što je manji skok insulina, manje imamo inflamacije i više smo metabolički fleksibilniji. Ljudi koji imaju konstantno povišen insulin, teže mršave, više se goje, imaju problem sa energijom, fokusom itd.
Bantić ističe da je poseban problem ako se vino pije uz ugljene hidrate. Tada se, kaže, izlučuje mnogo insulina da bi se šećer vratio u normalu ili se sav višak šećera, glukoze pretvara u masno tkivo. Pritom fruktoza, kako kaže, ima deset puta goru metaboličku posledicu. Fruktoza se metaboliše u jetri i u većim količinama može povećati stvaranje masti.
- Visok šećer u krvi uzrokuje i glikaciju, odnosno lepljenje glukoze za sve proteine u krvnim sudovima i ćelijama, čime se narušava njihova struktura i postaju disfunkcionalni. Recimo, dešava se propadanje naše kože ili unutrašnjih organa koje mi ne vidimo. A mi to sve možemo da izbegnemo ili da usporimo ako pravilno jedemo, a to znači prvo salata ili povrće, pa proteini, pa masti i na kraju šećeri – napominje Želimir, koji je, inače, u želji da se po završetku studija bavi i savetovanjem u ovoj oblasti, osnovao Akademiju zdravih navika jer je u praksi zaključio da lekari i farmaceuti za to najčešće nemaju vremena zbog broja pregleda i pacijenata.
On ističe da ukoliko neko godinama ne primenjuje ove navedene principe zdrave ishrane, unoseći pritom alkohol na prazan stomak, ili mimo obroka, i uz veliku koncentraciju ugljenih hidrata, a bez unošenja velike količine vlakana na početku obroka, to može doprineti razvoju insulinske rezistencije i metaboličkih poremećaja koji dugoročno povećavaju rizik od dijabetesa.
- Danas sve više mladih ima insulinsku rezistenciju, u stanju su povišenog insulina, kada pankreas ne stiže da odmori. Tako da je ključno da smo uobročeni, da je razmak između obroka oko tri, četiri sata i da se obroci sa dosta vlakana pravilno unose. A ako se uz to popiju jedna-dve čaše vina, one onda neće dovoditi do velikih oscilacija šećera – zaključak je Želimira Bantića na kraju razgovora za Vino.rs.
Firme:
Medicinski fakultet Beograd
Tagovi:
Medicinski fakultet Univerziteta u BeograduŽelimir Bantić
vino
kako se pravilno pije vino
medicina dugovečnosti i zdravog starenja
pravilan redosled hrane i vina
u koje doba dana piti vino
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.