Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Šta donosi novi Pravilnik o medicinskom otpadu - Razvrstavanje po bojama, poreklu i opasnosti
Komentari
Ilustracija (Foto: shutterstock.com)
Na taj način su jasno definisani okviri za zdravstvene, farmaceutske, veterinarske ustanove, proizvođače, operatere ali i druge učesnike ovog procesa koji bi trebalo da ga, u skladu sa propisima, tretiraju.
Godišnje 4.000 tona medicinskog otpada
Reč je o izuzetno važnom dokumentu jer značajan deo ovog otpada je u kategoriji opasnog i ako se sa njim ne postupa u skladu sa propisima, ozbiljno može da naruši kako zdravlje ljudi, tako i životnu sredinu.
Ovo tim pre što, iako ne postoje precizni podaci oko količine medicinskog i farmaceutskog otpada, neke procene ukazuju da se godišnje stvori nešto oko 4.000 tona od kojih je bar 25 do 30 % onog koji spada u kategoriju opasnog.
Upravo ta činjenica je važno upozorenje da se poštuju sve procedure i evropski standardi za njegovo skladištenje i tretiranje jer neke studije pokazuju da u Srbiji jedan bolnički krevet, ima ih prema podacima RZS iz 2025. godine 41.087, generiše 1,5 kilograma medicinskog otpada.
U to spadaju, lekovi, špricevi, maske, higjenske rukavice, gaze, tupferi, skalpeli.
Ilustracija (Foto: Cyril Hou/shutterstock.com)
Prema istraživanju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) iz 2020. godine, koje je sproveo u 17 lokalnih samouprava, pokazuje da u vreme pandemije korona virusom, medicinski otpad nije sakupljan i odlagan na adekvatan način.
Korona uvećala količine
Da ovo nije problem samo u Srbiji pokazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2023. godine,po kojima pandemija korona virusom uvećala količine medicinskog otpada.
- Utvrđeno je da je veći deo od 1,5 milijardi medicinskih predmeta koje su Ujedinjene nacije distribuirale u prvim mesecima pandemije završila kao smeće, što je jednako težini 262.000 džambo džet aviona. Među otpadom je bilo najviše rukavica za jednokratnu upotrebu- stoji u izveštaju SZO.
Takođe, procenjeno je da je 3,4 milijarde maski za jednokratnu upotrebu bacano svakog dana 2020. širom sveta.
Pošto je većina maski napravljena od plastike, taj otpad može da zagadi i zemlju i vodu, posebno u zemljama sa manje razvijenim sistemima za upravljanje otpadom.
Upravo zato Srbija poslednjih godina pokušava zakonskim rešenjima, u skladu sa evropskim standardima,da svoj sistem upravljanja otpadom, podigne na viši nivo.
Pravilnik će važiti tri godine
U tom smeru su i rešenja u Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom, koji će važiti tri godine i u kome su konkretizovane obaveze iz Zakona o upravljanju otpadom ali i Programa upravljanja otpadom za period od 2022-2031. godine.
Detaljna pravila za sakupljanje pakovanje i skladištenje otpada nalažu da se na mestu nastanka medicinskog otpada sprovode mere prevencije radi sprečavanja nastajanja otpada, posebno onog koji sadrži opasne materije.
Medicinski otpad po novom Pravilniku sakuplja se i razvrstava na mestu nastanka i pakuje se u odgovarajuću ambalažu prilagođenu njegovim svojstvima, količini, načinu privremenog skladištenja, transporta i tretmana.
Ilustracija (Foto: Steve Reed/shutterstock.com)
Tako će se oštri predmeti pakovati u žute kontejnere, a patoanatomski u kese braon boje.
Uslovi za skladištenje za svaku od vrsta su precizno definisani, uključujući i temperature i vreme , od +8 (najduže osam dana) do iznad 15 stepeni (najduže 72 sata).
Kada je reč o tretmanu i tu je Vlada definisala kako i ko može taj proces da obavlja.
Tretman medicinskog otpada vrši proizvođač otpada samostalno ili preko operatera, u skladu sa dozvolom izdatom od strane nadležnog organa u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom i drugim propisima.
Tretman se vrši postupcima insineracije, ko-inseneracije i drugim postupcima u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama, kao što su i postupci sterilizacije, sa mlevenjem, odnosno drobljenjem u drobilicama.
Opasan medicinski otpad, za čiji tretman na ekološki prihvatljiv i efikasan način nema tehničkih mogućnosti i postrojenja u Republici Srbiji, izvozi se radi tretmana, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom i prekogranično kretanje otpada - stoji u članu 13 ovog Pravilnika.
U domaćinstvima 50 tona farmaceutskog otpada
Sve u svemu ovim Pravilnikom je sve precizno definisano. Ipak, ono što zabrinjava, a što se u Programu upravljanja otpadom za period 2022-2031. godine konstatuje, je to što u Srbiji još uvek nema kapaciteta za upravljanje farmaceutskim, citostatskim i hemijskim otpadom iz zdravstvenih ustanova.
Ilustracija (Foto: Pavel Kubarkov/shutterstock.com)
Količine tog otpada se ne znaju tačno ali procene ukazuju da na policama srpskih domaćinstava godišnje se nađe oko 50 tona farmaceutskog otpada.
Sve to ali i neadekvatna kontrola, zbog malog broja inspektora, situaciju čine složenom zbog čega je Programom upravljanja otpadom od 2022. do 2031. godine definisana posebna mera.
Ona podrazumeva da se za potrebe uspostavljanja adekvatne mreže postrojenja za tretman opasnog medicinskog i farmaceutskog otpada, izgradi postrojenje za njihovo spaljivanje.
Firme:
Vlada Republike Srbije
Tagovi:
Zakon o upravljanju otpadom
Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom
Program upravljanja otpadom u Srbiji
medicinski otpad
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.